Pitanje prekomjerne upotrebe mobilnih telefona kod djece postalo je aktuelno posljednjih godina. Koliko prekomjerna upotreba telefona utiče na vid djece, pitali smo i zatražili mišljenje oftamologa, dr. Dženane Detanac koja je za TAKT odgovorila na ovo, ali i na druga pitanja vezana za aktuelnu temu i podijelila sa nama korisne preporuke.
Živimo u eri digitalizacije i neosporno je da digitalna tehonologija menja svet. O uticaju digitalizacije na čoveka, njegovo zdravlje, kako fizičko tako i psihičko, sve je više istraživanja i radova u stručnoj literaturi 21. veka. Naravno, poseban deo populacije, kao najranjiviji, jesu deca.
Digitalna tehnologija menja detinjstvo milionima dece širom sveta. Neosporno je da većina današnje dece digitalnu tehnologiju prihvata sa velikim interesovanjem i ushićenjem.
Mobilna telefonija odavno je postala naša svakodnevica, a savremeni pametni telefoni su mnogo više od samo uređaja za razgovor i slanje poruka. Digitalna tehnologija sve više oblikuje svakodnevne aktivnosti dece: način na koji provode slobodno vreme, komuniciraju, igraju i druže se sa vršnjacima, uče i stiču nova iskustva. Roditelji su danas pred velikim izazovom, kako “odvojiti” decu od digitalnih uređaja. Statistika je poražavujća. Prema rezultatima dosadašnjih istraživanja, deca počinju da koriste digitalne uređaje u sve mlađem uzrastu, sve je više dokaza o štetnom uticaju prekomerne upotrebe digitalnih uređaja na psihofizički razvoj deteta, vid, kognitivne sposobnosti, socijalnu inteligenciju…
Odrasli su sve više suočeni i sami sa štetnim posledicama korišćenja digitalne tehnologije kod dece i neophodna im je pomoć i podrška kako bi aktivno posredovali u dečijem korišćenju tehnologije.
Jedno od najčešćih pitanja u vezi štetnog uticaja digitalnih uređaja je povezano sa vidom.
U našem gradu se sistematski pregledi za upis u prvi razred osnovne škole bliže kraju i ono što je prilično upadljivo jeste značajan porast broja dece koja imaju problem sa vidom i zahtevaju pregled oftalmologa i korekciju naočarima. Trend porasta broja dece sa poremećajima vida se održava u kontinuitetu duži niz godina i brojke su prilično zabrinjavajuće, ne samo zbog ove činjenice već i zbog toga da je prosečan pad vidne oštrine kod dece sve veći iz godine u godinu, vrednosti dioptrije su veće i sve je teže korekcijom postići zadovoljavajuću vidnu oštrinu.
Zbog svega ovoga, roditelje sve više zanima da li i koliko imaju digitalni uređaji uticaja na vid i razvoj oka njihove dece.
Kada je vid u pitanju, činjenica je da je širom sveta prisutna epidemija miopije, tj. kratkovidosti. Od 1971. godine, incidenca kratkovidosti u SAD-u je udvostručena na 42%. U Aziji je oko 90% tinejdžera i odraslih kratkovido. Jasno je da se nešto dešava. Dosadašnja istraživanja, kao značajan faktor, ističu i digitalnu tehnologiju koja je sve prisutnija u našim životima. Sve više je vid angažovan gledanjem na blizinu zbog upotrebe digitalnih uređaja, ali tu spada i čitanje knjiga.
Što više boravka napolju, posebno u ranom detinjstvu, može usporiti razvoj kratkovidosti. Izlaganje prirodnom svetlu je jako bitno za razvoj oka. Aktuelna pandemija je značajno promenila stil života i primorani smo poslednjih godinu dana da vreme provodimo više u zatvorenom prostoru. To je navelo neke oftalmologe da uporede progresiju kratkovidosti pre, tokom i nakon lockdown-a u nekim zemljama. Iako postoji sumnja da je progresija miopije dodatno ubrzana zbog zatvaranja tokom COVID-19 pandemije, još uvek nedostaje dokaza koji podržavaju ovu pretpostavku.
Prekomerna upotreba digitalnih uređaja, s druge strane, dovodi do ranije manifestacije postojećih refraktivnih grešaka, kao i do bržeg porasta postojeće dioptrije.
Studije pokazuju da je prekomerno korišćenje ekrana povezano sa iznenadnom pojavom ezotropije (skretanje očiju ka nosu) i da je kod određenog broja ispitanika bilo potrebno nastali strabizam operativno korigovati.
Pored uticaja na vid, prekomerna upotreba digitalnih uređaja dovodi do zamaranja očiju, osećaja suvoće i peckanja u očima, oči postaju osetljive. Zbog ovoga roditelji često navode da su oči deci crvene, da deca često trepću, žmirkaju, često trljaju oči, neretko im oči i pojačano suze. Kada su im oči dugo fokusirane na blizinu, deci takođe može biti teško da se prilagode vidu na daljinu, pa se deca žale da im se često dešava da ne mogu odmah da izoštre sliku prilikom bacanja pogleda na daljinu, da im treba vremena da izoštre sliku udaljenih objekata. Ovaj gubitak fleksibilnosti fokusa je obično kratkotrajan problem i oči obično vraćaju svoju uobičajenu fleksbilnost fokusa nakon nekoliko sati ili najviše nekoliko dana. Neretko, roditelji navode da deca imaju i česte glavobolje.
Često pitanje roditelja je i koliko sati deca mogu da provode kraj ekrana?
Američka akademija pedijatara je dala preporuke o vremenu koje deca mogu da provode kraj ekrana:
– 18 meseci i mlađa: najbolje je ne provoditi vreme kraj ekrana. Izuzetak je video čet sa familijom i prijateljima.
– 18 meseci do 2 godine: ograničiti vreme kraj ekrana na povremeno kratko gledanje u toku nedelje. Gledati zajedno sa decom uz objašnjavanje sadržaja koji se gleda.
– 2 do 5 godina: ograničiti vreme kraj ekrana na sat vremena dnevno. Roditelji bi takođe trebali gledati sadržaj zajedno sa decom kako bi omogućili bolje razumevanje sadržaja.
– 6 godina i stariji: utvrditi konstantno vreme koje dete može provesti kraj ekrana i vrstu medija. Ne dozvoliti da vreme kraj ekrana remeti spavanje, rekreaciju i druga ponašanja.
Činjenica jeste da ne možemo pobeći od ekrana i da su deca, na žalost, takođe izložena njihovom štetnom uticaju. Ono što zaista možemo uraditi jeste da decu možemo spasiti upravo u periodu kada je najbitnije obezbediti normalan razvoj oka i vida, tj. u najranijem detinjstvu, kada deca ne moraju da igru, druženje sa vršnjacima, roditeljima, šetnju i boravak napolju, zamene ekranima. Zato je bitno apelovati na roditelje da se ne predaju tako što će posustati pred “blagotvornim” dejstvom malih ekrana, jer posledice ne samo po vid, već po celokupan razvoj deteta, mogu biti ozbiljne.
Kada su starija deca i adolescenti u pitanju, postoje saveti i preporuke koje značajno mogu uticati na uspostavljanje balansa koji je jako bitan za očuvanje vida i razvoj dece kada su digitalni uređaji u pitanju:
– Pre svega, roditelji moraju biti model ponašanja, te je stoga bitno da svojim ponašanjem pokažu deci kako su zdrave navike bitne i kako se može vreme provoditi zdravo i ispuniti raznolikim sadržajima.
– Bitno je postaviti jasno ograničenje dnevnog vremena koje dete može provoditi kraj ekrana i držati se toga.
– Motivišite dete da svakodnevno provodi deo slobodnog vremena napolju dok je još uvek dan. Bitna je i fizička aktivnost. Preporuke stručnjaka su da deca starosti 6 godina i više, dnevno provode 60 minuta uz fizičku aktivnost svakog dana, najbolje aktivna igra napolju tokom dana.
– Uspostavite zone bez ekrana: na primer, niko ne sme da koristi mobilni telefon u automobilu, restoranima ili za trpezom.
– Nema mobilnog telefona, kompjutera ili televizora u spavaćoj sobi kada je vreme za spavanje, bez izuzetka. Preporuke stručnjaka su da se izbegava boravak ispred ekrana sat vremena pre odlaska na spavanje.
– Dete mora dovoljno da spava.
– Pravilo 20-20-20 je jako korisno za sve koji dosta vremena provode kraj ekrana ili angažovanjem vida na blizinu (učenje, priroda posla i sl.). Odnosi se na to da na svakih 20 minuta treba 20 sekundi gledati u nešto što je udaljeno 6m (može i gledanje kroz prozor).
– Jako je bitno i ne zaboraviti na treptanje. Prilikom dužeg fokusiranja bliskih objekata često zaboravimo da trepćemo, posebno deca. To dovodi do narušavnja sastava suznog filma koji je jako bitan za vlaženje oka i zaštitu oka od uticaja spoljašnjih faktora. Usled toga oči postaju crvene, deca se žale na osećaj peckanja i grebanja u očima, oči pojačano suze. Jedino oftalmolog, nakon odgovarajućeg pregleda, može savetovati upotrebu veštačkih suza i ovlaživača vazduha.
– Vodite računa o poziciji ekrana. Ekran desktop i laptop računara mora biti lako ispod nivoa očiju, tako da deca ne podižu glavu prilikom gledanja u ekran. Neki stručnjaci savetuju pozicioniranje ekrana prema pravilu 1/2/10: mobilni telefoni idealno na udaljenosti od 30 cm, desktop i laptop računari na udaljenosti od 60 cm, TV ekrani na udaljenosti od 3m (u zavisnosti od veličine TV ekrana). Prilagodite veličinu fonta, kako bi se smanjilo zamaranje očiju.
– Vodite računa o osvetljenju prostorije. Kako bi se smanjila refleksija ekrana u idealnom slučaju, nivo osvetljenosti prostorije bi trebalo da bude približno polovina onoga što bi bilo za druge aktivnosti poput pisanja na papiru. Pokušajte da postavite računare tako da svetlost sa nepokrivenih prozora, lampi i gornjih svetiljki ne sija direktno na ekrane. Smanjite osvetljenost ekrana na ugodniji nivo za gledanje. Deci koja nose naočare takođe se može dodati antirefleksni premaz na sočiva naočara.
– U poslednje vreme aktuelna je priča o uticaju plavog svetla na vid. Iako nema dokaza da je plava svetlost ekrana štetna za oči, deci može otežati uspavljivanje i doprineti naprezanju očiju. Međutim, isključivanje ekrana sat vremena pre spavanja, korišćenje pravila 20/20/20 i ostali gore navedeni saveti mogu to sprečiti – nije potrebna kupovina posebnih naočara i filtera!
Na kraju, što ne znači da je najmanje bitno, neophodno je obavljati redovne preglede dece kod očnog lekara, zbog toga što deca ne znaju da objasne smetnje sa vidom ili druge tegobe vezane za oči.
Današnje preporuke oftalmologa jesu da se prvi pregled deteta kod očnog lekara obavi do prve godine života. U međuvremenu, pedijatar obavlja pregled očiju odmah nakon rođenja i po potrebi upućuje dete oftalmologu i pre prve godine života. Dalji pregledi kod očnog lekara se obavljaju po potrebi i savetu oftalmologa.
Zapamtite – deci, posebno mlađoj, je potrebna pomoć da nauče da koriste digitalne uređaje na način koji će najmanje škoditi njihovim očima i vidu, kao i njihovom psihofizičkom razvoju!
______________________________________________________________________________
Spec. dr med. Dženana Detanac, oftalmolog. Medicnski fakultet i specijalizaciju iz oftalmologije završila na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao specijalista oftalmologije radi na očnom odeljenju Opšte bolnice Novi Pazar od 2013. godine. Član predsedništva Oftalmološke sekcije Srpskog lekarskog društva. Stručno usavršavanje: Kurs iz osnova ultrazvuka i ehobiometrije, Banja Koviljača, 2019; Kurs uktrazvuka oka i orbite, Banja Koviljača, 2019. Dodatno stručno usavršavanje iz oblasti ultrazvuka oka i orbite obavila na Klinici za očne bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd, 2019. godine.
