Beogradska otvorena škola (BOŠ) saopštila je danas da apel Agencije za zaštitu životne sredine da gradjani biranjem ekološki prihvatljivih energenata doprinesu poboljšanju kvaliteta vazduha, smatra neprihvatljivim, jer “predstavlja prenošenje odgovornosti za zagadjenje vazduha sa donosilaca odluka na gradjane”.
Agencija je u utorak 22. novembra na sajtu objavila da je kvalitet vazduha u Srbiji bio znatno bolji i apelovala na gradjane da biraju ekološki prihvatljive energente i tako doprinesu poboljšanju vazduha.
Iz BOŠ-a su podsetili na podatak da se 66 odsto gradjana Srbije greje na čvrsta goriva i da se veliki deo njih nalazi u uslovima energetskog siromaštva.
Kako su objasnili, to su gradjani koji žive u kućama i stanovima bez adekvatne izolacije, zbog čega im je teško da se ugreju i koji, kao grejno telo, koriste stare i neefikasne šporete koji proizvode velike količine čestičnog zagadjenja uglavnom koristeći sirovo drvo, sirovi ugalj, a neretko i druge materijale koji nisu energenti (poput starog nameštaja, plastike i tome slično).
“Ovi gradjani ne mogu da izaberu da koriste ekološki prihvatljivije gorivo, niti da smanje potrošnju energenata jer već troše minimalno energije i za to izdvajaju veliki deo svog kućnog budžeta”, naveli su iz BOŠ-a.
Zato bi, kako su naveli, odluke koje nadležno Ministarstvo sprovodi trebalo da budu usmerene na podršku merama energetske efikasnosti i merama za smanjenje energetskog siromaštva, koje bi doprinele smanjenju zagadjenja koje dolazi iz domaćinstava.
“Umesto toga, Ministarstvo zaštite životne sredine nastavlja da subvencioniše nabavku električnih i hibridnih automobila. Rebalansom budžeta za 2022. godinu, za subvenciju kupovine ekološki prihvatljivih automobila opredeljeno je više od 260 miliona dinara, dok je za zamenu kotlarnica za grejanje opredeljeno značajno manje – oko 190 miliona dinara”, naveli su iz BOŠ-a.
Podsetili su da su do novembra ove godine gradjani Užica čak 112 dana udisali prekomerno zagadjen vazduh, dok su Valjevci 97 dana bili izloženi nedozvoljenim koncentracijama PM10 čestica, iako zakon propisuje da se dnevna granična vrednost PM10 čestica ne sme prekoračiti više od 35 dana u godini.
“Narušen kvalitet vazduha dovodi do 15.000 prevremenih smrti u Srbiji i stvara ozbiljne disajne i kardiovaskularne probleme. Odgovornost za prekomerno zagadjenje vazduha pre svega je na nosiocima javnih ovlašćenja koji treba da donesu i sprovedu odgovarajuće javne politike za unapredjenje kvaliteta vazduha i dosledno primenjuju propise, a pre svega kaznenu politiku prema zagadjivačima koji propise krše”, navela je BOŠ.
Beogradska otvorena škola je u saradnji sa drugim organizacijama civilnog društva i ranije apelovala na neadekvatnost mera koje se sprovode u cilju unapredjenja kvaliteta vazduha i pozvala nadležne institucije da svoje odluke temelje na zvaničnim podacima Agencije.
