1.2 C
Novi Pazar
03/02/2023

Božić novopazarske porodice Kožović

Pravoslavni verinici danas slave Božić, najveći i najradosniji hrišćanski praznik. Vernici se tokom ovog velikog praznika, kojim se slavi rođenje Isusa Hrista, a koji se praznuje tri dana, pozdravljaju sa "Mir božji, Hristos se rodi", a otpozdravljaju "Vaistinu se rodi".

U novopazarskoj porodici Kožović Božić obeležavaju na tradicionalan način, tako da im je jutro počelo dolaskom položajnika za koga se veruje da u kuću donosi mir, blagostanje i sreću.

Jedan od članova ove porodice, Marko priča za portal Free media da je njihov položajnik već 18 godina sin kućnih prijatelja, koji je jutros uneo u kuću badnjak kojim je džarao vatru.

„Položajnik tom prilikom govori- ‘Koliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko sreće, koliko sreće toliko ovaca, toliko dece, zdravlja i drugog’. Mi još uvek imamo šporet na drva u kući, ali neki moji prijatelji koji imaju novija ložišta naprave malu vatricu, trude se da improvizuju. Po Golijskim selima još postoje ognjišta koja se pale i oko kojih se porodice okupljaju, na primer naši kumovi to odavnina praktikuju. Kod nas ognjište ne sme da se ugasi od Badnje večeri do Božića, da bi položajnik ujutru uneo badnjak“, pojašnjava nam Marko.

Položajnik ostao je na božićnom ručku, kojim se prekida post, a na trpezi porodice Kožović se našlo sve ono što tokom prethodnih 40 dana nije moglo da se jede.

„Na našoj današnjoj trpezi su razna jela, od suhomesnatih proizvoda, ruske i mimoza salate, sarme, do kiselog kupusa. Obavezno je pečenje ili božićna pečenica, kako je neki zovu, pogača, a tu je i mrsna pita. Položajnik se jutros prvo omrsio božićnom pogačom, u koju je snajka sinoć tokom mešenja stavila metalni novac. Ko nađe ove pare veruje se da će cele godine imati novca, a ove godine sam to bio ja, tako da videćemo da li će se to obistiniti“, kaže Marko.

Foto: Freemedia, praznična trpeza

Posle ručka, porodica Kožović, koju osim Marka čine i njegova majka Radomirka, brat blizanac Milan i snajka Milena, odlazi kod položajnika kući, gde se goste đakonijama koje je njegova porodica pripremili za božićnu trpezu. Prema običajima, neka od žena, obično domaćica, ostaje kući.

Marko nam ističe da je za Božić lepo da se nešto radi, da bi cela godina bila uspešna.

“Sećam se da sam kao dečak uvek učio na Božić. Međutim, samo taj dan učenja mi nije donosio dobre ocene u školi“, priča kroz smeh on.

Božiću prethodi Badnji dan, koji je dobio ime po badnjaku (hrastovo ili cerovo drvo) koje se seče i donosi kući.

Ime badnjaka povezano je sa rečju „bdeti“, budući da se na taj dan bdelo čekajući Isusovo rođenje. Zbog samog običaja bdenja i nekadašnje situacije bez električne struje i modernih aparata, bilo je nužno osvetliti prostorije svećama, koje su ujedno postale i simboli novog života i nade. Pravile su se posebne sveće, voštanice.

Marko kaže da je Badnji dan jedan od najbitnijih praznika kod pripadnika pravoslavne veroispovesti i da mu se svi raduju, jer je tog dana cela porodica na okupu i ne ide se nigde iz kuće.

„Juče, na Badnji dan, išli smo u šumu i sekli sveto hrastovo drvo. To obično rade muškarci, a žene ostaju kući i spremaju hranu za to veče i za Božić. U badnjake, kako se obično kaže, išao je brat Milan, koji je nosio žito, česnicu i vino. Neki umesto vina nose rakiju, to sve zavisi gde je kakav običaj. Drvo koje sečemo se prvo osvešta i okadi, zatim se pomolimo Bogu i nakon toga ga isečemo. U kuću se donosi i slama, a kada se badnjak unese više se nigde ne ide, pa smo zato smo pre toga išli na ponoćnu liturgiju u crkvu, ispred koje je zapaljena vatra. Nakon toga dolazi se kući i čeka božićno jutro“, priča nam on.

Pojašnjava i to da je badnja večera takođe posna, da se hrana sprema na ulju, ne jede se meso, kao ni mlečni proizvodi.

„Za večeru se inače spremaju posna tradicionalna jela još od davnina, koju danas mnogi zaboravljaju i spremaju i neka modernija jela. Mi se trudimo da se držimo tradicije koliko je moguće, pa smo tako juče na trpezi imali pasulj prebranac, posnu pitu sa prasom, više vrsta ribe, slavski kolač, pečene jabuke, kuvano žito, razno sveže i kandirano voće i naravno sveću. Kažu da je lepo da ima hrane u izobilju, da bi godina bila napredna, rodna i lepa kao što je i samo Badnje veče“, ističe Marko.

On dodaje da se jedan badnjak unosi u kuću na Badnje veče, drugi na Božić, dok se treći čuva za mali Božić, da se ubaci u šporet i na taj dan se ide kod položajnika kući.

Mali Božić je u narodu poznatiji kao Srpska Nova Godina. Tada se nosi poklon položajniku koji je dolazio za Božić, koji se sastoji od pogače, uda od mesa ili paršute, nečega slatkog i novca.

Marko nam na kraju razgovora sa ponosom ističe da su i ovog Božića, kao i prethodnih godina, njegova porodica i on dobili brojne čestitke od svojih prijatelja i komšija Bošnjaka.

NAJČITANIJE

FOTO DANA

Vezani članci

OSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime