Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava su u saopštenju podsetili da porodice žrtava ni posle 30 godina nisu dobile pravdu.
Pripadnici VRS su 27. februara 1993. oteli i ubili 19 državljana tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, 18 Bošnjaka, jednog Hrvata i jedno nepoznato lice, a do danas su pronađeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve. Najstarija žrtva imala je 59, a najmlađa 16 godina.
Za zločin u Štrpcima osuđeno je ukupno 14 osoba, od kojih samo dve pravosnažno. Viši sud u Beogradu je 7. februara 2023. doneo prvostepenu presudu kojom je Gojka Lukića, Duška Vasiljevića i Jovana Lipovca osudio na kazne zatvora od po 10 godina, a Draganu Đekić na pet godina, “što su niže kazne od onih koje su za isti zločin dosudili sudovi u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini”.
Sud BiH je 21. oktobra 2022. prvostepeno osudio sedmoricu optuženih za zločin u Štrpcima na zatvorske kazne od po 13 godina, a prvooptuženog Luku Dragičevića, komandanta Višegradske brigade VRS, je oslobodio uz obrazloženje da Tužilaštvo nije uspelo da dokaže njegovu krivicu.
Pravosnažno su osuđeni Nebojša Ranisavljević na kaznu zatvora od 15 godina i Mićo Jovičić na petogodišnju zatvorsku kaznu.
Porodice žrtava, od kojih su većina državljani Srbije, do danas nisu uspele da dobiju status članova porodica civilnih žrtava rata koji bi im omogućio skromnu materijalnu podršku, kao i priznanje patnji koje su preživeli.
“Važeći Zakon o boračko-invalidskoj zaštiti na nekoliko nivoa onemogućava sticanje statusa civilne žrtve rata i civilnog invalida, i višestruko diskriminiše civilne žrtve u odnosu na vojne. Između ostalog, žrtvama zločina u Štrpcima Republika Srbija ne priznaje status civilnih žrtava rata jer su stradale na teritoriji druge države”, navodi se u saopštenju nevladinih organizacija.
Dodaje se da je lokalna samouprava u Prijepolju podigla 2009. godine spomen-obeležje posvećeno devetorici ubijenih iz Prijepolja i dodelila simboličnu novčanu pomoć njihovim porodicama, dok lokalni zvaničnici učestvuju u organizaciji i obeležavanju godišnjice otmice.
Opština Novi Beograd je 2016. postavila ploču Tomi Buzovu, jednom od ubijenih putnika, na zgradi u kojoj je živeo, a ta ploča, kako je navedeno, je nedavno uklonjena, za sada ostaje nepoznato zašto.
Nevladine organizacije su navele i da zahtevaju od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i drugih institucija da donesu novi zakon, zasnovan na Modelu zakona o pravima civilnih žrtava rata, koji sadrži normativna rešenja u skladu sa međunarodnim standardima.
Očekuju i da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu Tužilaštva za ratne zločine na presudu donetu u februaru ove godine i da optuženima izrekne kazne koje odgovaraju težini ovog zločina.
