Istaživanje: Većina mladih želi da ode iz Srbije pre 30. godine

Anketa je u saradnji sa akademskom debatnom mrežom “Otvorena komunikacija” realizovana u drugoj polovini septembra i obuhvatila je 311 ispitanika, od kojih su 72,8 odsto žene. Starosna struktura ispitanika bila je od 14 do 25 godina, a prosečna starost 17 godina. Najviše učesnika ankete bilo je iz Beograda (49,2 odsto) i gradova sa manje od 100.000 stanovnika (43,4 odsto).

Većina mladih (94,2 odsto) koji su učestvovali u anketi, navodi da nisu upoznati sa prioritetima Startegije za mlade do 2030. godine i da država ne stvara okolnosti za pun razvoj njihovih potencijala (66,88 odsto).

O položaju mladih većina anketiranih je ocenila da u Srbiji ne postoji organizovana podrška mladima (58,8 odsto), odnosno 7,39 odsto smatra da ona postoji. Nešto više od 10 odsto ispitanika (11,26 odsto) navodi da postoji stalna podrška mladima, dok najveći broj (43,35 odsto) ne smatra da je tako.

Stav “Imam poverenje da država donosi odluke koje su u interesu svih grupa stanovnika, uključujući mlade” više od 80 odsto ispitanika je ocenilo izrazito negativno ili negativno, odnosno svega 5,46 odsto izrazito pozitivno ili pozitivno.

Mladi su nezadovoljni stanjem obrazovnog sistema u Srbiji: 68,17 odsto ima izrazito negativan ili negativan stav o tome.

Nivo pripremljenosti za obavljanje posla, mogućnost primene naučenog van škole i kvalitet vannastavnih aktivnosti se navode kao izrazito nezadovoljavajući aspekti obrazovanja. Uočljivo mali broj anketiranih je pokazao izrazito zadovoljstvo bilo kojim od ponuđenih aspekta obrazovanja (Grafik 7).

Većina ispitanika pokazuje želju da napusti zemlju pre svoje 30 godine (45,34 odsto), a kao glavne razloge navode potragu za boljim prilikama za obrazovanje i unapređivanje znanja i veština, kao i bolju ekonomsku situaciju. Najmanje bitni uzroci napuštanja države po ispitanicima su korupcija i stanje životne sredine (Grafik 8).

Mladi najviše poverenja imaju u informacije profesionalnih, nezavisnih medija (28,62 odsto), potom onih bliskih državi (9,97 odsto), pa od velikih privatnih medijskih komapanija (9,33 odsto), dok najmanje poverenja daju informacijama sa društvenih mreža (4,5 odsto).

Pri odabiru svoh izvora informacija mladi prioritet daju relevantnosti ponuđenog sadržaja, potom preporuci drugih ljudi čija mišljenja uvažavaju, a zatim ugledu koji ima medijska kuća, dok prezentacija sadržaja i način finansiranja medija manje utiču na odabir izvora informisanja (Grafik 5).

Većina učesnika ankete se izjasnila da nikada nije bila izložena nekom vidu nasilja (54,98 odsto), a društvene mreže se navode kao najčešće mesto gde su doživeli nasilje.

Poverenje ispitanika da ih nadležne institucije mogu zaštititi od nasilja je nisko, 13,82 odsto ispitanika ima poverenja, nasuprot 70,42 odsto ispitanika koji ne veruje da ih državne institucije mogu zaštiti od tooga. Taj odgovor prati trend manjka poverenja u državu i njene institucije među mladima koji pokazuju rezultati ankete.

Tekst je realizovan u okviru projekta sufinansiranog iz Budžeta Republike Srbije Ministarstva informacija i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.