Početkom 2025. godine, grupa mladih psihologa i psihološkinja iz Novog Pazara odlučila je da svoje znanje i stručnost pretoči u konkretne promene u svojoj sredini. Kao neformalna inicijativa sastavljena od studenata i mladih profesionalaca, prijavili su projekat na konkurs EU Resurs centra za civilno društvo, a njihova ideja prepoznata je kao jedna od najvrednijih među više desetina prijavljenih iz cele Srbije.
Njihov cilj bio je jasan: povećati vidljivost i prihvatanje dece sa smetnjama u razvoju u lokalnoj zajednici, kroz niz edukativnih i promotivnih aktivnosti. Kroz radionice, ulične akcije i javnu kampanju, pokazali su da inkluzija nije samo tema iz udžbenika, već svakodnevna borba za ravnopravnost i poštovanje.
„Kao studenti psihologije imali smo ideju da sve ono što smo naučili na fakultetu u teoriji možemo da primenimo i u praksi, a prepoznali smo problem inkluzije i vidljivosti osoba sa smetnjama u razvoju kao jedan od ključnih problema u oblasti Novog Pazara,“ kaže Dario Halilović.
Njihova inicijativa naišla je na snažan odjek i podršku građana, ali i izazove. Nisu svi odmah razumeli zašto je važno govoriti o ovoj temi.
„Inkluzija i rad posvećen deci sa različitim smetnjama u razvoju je nešto od krucijalne važnosti za našu zajednicu. To su do skora bila deca koja nisu bila toliko izložena javnosti, čak su bila krivena – a sada je vreme da ona budu deo zajednice,“ objašnjava Muhterema Čuljković.
Mladi aktivisti su osmislili sadržaje prilagođene različitim uzrastima, u saradnji sa lokalnim ustanovama i organizacijama. Jedna od ključnih aktivnosti bila je javna akcija u centru Novog Pazara, u kojoj su deca sa smetnjama u razvoju zajedno sa volonterima učestvovala u kreativnim i interaktivnim igrama.
„Mi se nadamo na prvom mestu da će ova akcija doprineti vidljivosti osoba sa smetnjama u razvoju i da će u svojoj konačnici doprineti njihovoj inkluziji u društvo i svakodnevne aktivnosti,“ ističe Dario.
Pored praktične dimenzije projekta, članovi grupe kažu da je ova inicijativa oblikovala i njih same.
„Ovaj projekat me je naučio da aktivizam nije samo protest ili kritika, već i izgradnja – stvaranje nečeg novog, boljeg, humanijeg. Kada vidite osmeh deteta koje se prvi put oseća prihvaćeno, znate da ste uradili nešto vredno,“ kaže Muhterema.
Oni veruju da se društvo menja odozdo – malim, ali hrabrim koracima.
„Aktivizam za mene znači samoorganizovanje ljudi i buđenje svesti da se kroz sopstveni angažman nešto zaista može promeniti,“ zaključuje Dario. „To nije korisno samo za građane, već i za celo društvo. Ako se decentralizujemo i oslonimo na lokalne inicijative, možemo povratiti i poverenje i demokratiju.“
