Ko je Sumeja Numanović?
Sumeja Numanović je devojka koja je oduvek želela da proba sve i da se okuša u različitim oblastima. Pre nego što je došla do svog sna, otvaranja sopstvenog kafića – radila je u „Glow centru”, u restoranu i u agenciji za zapošljavanje stranih radnika. Kroz te različite industrije stekla je dragocena iskustva i naučila mnogo o ljudima, radu i životu. Danas vodi kafić o kojem je dugo sanjala i u koji je utkala svoj lični pečat.
Kada ste prvi put osetili da Vas privlači ugostiteljstvo i svet hotelijerstva? Da li je to bio Vaš lični izbor ili nešto što se razvilo tokom školovanja?
Zanimljivo je da sam do 20. maja pripremala prijemni za defektologiju, a svega nekoliko dana kasnije, 25. maja, odlučila da upišem turizam i hotelijerstvo. Nešto je u meni jednostavno „kliknulo”. Shvatila sam da želim da radim sa ljudima, da stvaram prijatna okruženja, da budem deo nečega što ljudima donosi zadovoljstvo. Taj osećaj da kroz svoj rad možeš nekom ulepšati dan, to je ono što me vodi i danas.
Kako je izgledao Vaš put od studija hotelijerstva do odluke da otvorite sopstveni kafić?
Tokom studija sam stekla veliko iskustvo, upoznala sam divne profesore, među njima i bivšeg ministra turizma, i mnogo naučila o ugostiteljstvu, ali i o životu. Radila sam u Francuskoj, zatim u hrvatskom restoranu „Alja Jamići”, gde sam naučila koliko su disciplina i perfekcionizam važni u ovom poslu. Kasnije, dok sam radila u agenciji za zapošljavanje stranih radnika, upoznala sam poslodavca koji mi je dao veliku podršku i podstakao me da verujem u sebe. Kada sam se vratila kući na odmor, slučajno sam naišla na lokal koji sam dugo priželjkivala i znala sam da je to to. Već u avgustu smo počeli renoviranje, a 24. septembra smo zvanično otvorili kafić. Od tada sam potpuno posvećena ovom prostoru.
Kako je nastao naziv Numa275 ?
„Numa” potiče od mog prezimena, Numanović, dok broj 275 ima posebno značenje za mene. Pratio me je kroz godine studiranja, neprestano sam ga viđala u različitim situacijama i nekako sam osetila da treba da ga iskoristim kao simbol. Nema nužno numerološko značenje, ali za mene predstavlja neki lični znak, srećan broj i deo mog puta.
Šta je ono što ste želeli da Vaš kafić donese Novom Pazaru, a što ste možda osećali da mu nedostaje?
Novi Pazar ima mnogo lepih i zanimljivih lokala, ali želela sam da donesem nešto što će nositi moj lični pečat. Htela sam da prostor bude moderan, topao i estetski skladan, da odiše duhom mladih, ali i elegancijom. Sarađivala sam sa sjajnim arhitektama koji su ozbiljno pristupili svakoj mojoj ideji, i zajedno smo stvorili nešto što se izdvaja po enterijeru i atmosferi. Želela sam da to bude mesto gde se gosti osećaju prijatno, gde se zadržavaju i vraćaju.
Na koji način ste spojili znanje iz hotelijerstva sa estetikom, atmosferom i ponudom u Numa275?
Hotelijerstvo me naučilo važnosti detalja, organizacije i odnosa prema gostima. Sve to sam prenela u svoj kafić, od načina usluge, preko ponude kolača i kafe, do pažnje prema gostima sa posebnim potrebama ili alergijama. U svemu želim da postoji mera i kvalitet. Naučila sam da dobar utisak ne pravi samo ukus kafe, već i atmosfera, svetlo, muzika i iskren osmeh.
Koliko su Vas roditelji inspirisali ili podržali u ovom koraku s obzirom na to da dolazite iz porodice u kojoj su profesije vrlo različite?
Dolazim iz porodice lekara (Nedzib Numanović spec.ginekologije) i magistre farmacije (Birsena Numanović) što su potpuno drugačije profesije od moje. Ali upravo ta različitost me oblikovala. Iako su moji roditelji na „drugoj strani”, uvek su mi pružali podršku i verovali u mene. Od njih sam naučila ozbiljnost, odgovornost i posvećenost poslu.
Da li u radu i pristupu poslu osećate neki „porodični pečat“? Profesionalnost majke farmaceuta ili preciznost oca lekara?
Apsolutno. Možda nisam u belom mantilu, ali i u mom poslu sve mora da bude precizno, čisto i organizovano. Naučila sam od njih da ništa ne treba raditi polovično, da svaka šoljica kafe mora da bude ista, a svaki gost dočekan s istom pažnjom. To je, rekla bih, moj „porodični pečat”.
Koje vrednosti biste voleli da Vaš kafić prenese svojim gostima, osim dobre kafe i prijatnog prostora?
Želim da „Numa275” bude sinonim za toplinu, ljubaznost i iskrenu atmosferu. Da ljudi osete da su dobrodošli, da se opuste, nasmeju i ponesu sa sobom deo te energije. Više od svega, želim da moj kafić bude mesto susreta – ne samo ljudi, nego i ideja, emocija i inspiracije.
Šta za Vas znači uspeh u poslu, a šta u životu?
Za mene je uspeh kada radiš ono što voliš i kada vidiš da to ima smisla za druge. Kada gosti odlaze zadovoljni, to je uspeh u poslu. A u životu – uspeh je mir sa sobom, zahvalnost i mogućnost da svakog dana budeš bolji čovek.
I za kraj, kako doživljavate Novi Pazar danas? Kao grad mladih preduzetnika, kulture i ideja, kao mesto koje tek otvara svoje mogućnosti za mlade?
Novi Pazar se menja, raste i sazreva. Sve više mladih pokreće sopstvene biznise, ulaže u kulturu, umetnost, ugostiteljstvo. To mi daje nadu. Mislim da je naš grad pun potencijala, samo je potrebno malo vere, hrabrosti i rada. Ako neko to ima, to su mladi iz Novog Pazara.
Marija Veselinović rođena je u Novom Pazaru. Farmaceutski tehničar po struci, urednica portala Tamni Vilajet. Saradjuje sa više medija i časopisa (Blagodarje, MediaSfera, Kinonija). Piše o teologiji, psihologiji, filozofiji i književnosti.
TAKT je i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i TikToku. Imate prijedlog teme ili želite podijeliti svoju priču? Javite nam se na redakcija@taktinfo.rs
