Postoje ljudi čiji glas i način govora nose tišinu između reči, onu plemenitu meru u kojoj se rađa smisao. Takvi razgovori su tok, nalik melodiji koja se ne završava poslednjim tonom, već dugo ostaje u čoveku. Jelena pripada tim retkim sagovornicima. U njenom kazivanju ima iskrenosti, skromnosti i one plemenite radoznalosti koja osvežava.
Tihi razgovor se prelivao kao uvod u zapis – violinskim ključem: skladno i s merom kojoj možete da se prepustite. Dok govori, stiče se utisak da svaka njena misao ima svoju notu, da rečenica zna svoj ritam. O muzici govori kao o životu, o melodiji koja tek traži svoj ton, kao o učitelju ili dirigentu koji predvodi, ali ne sputava. Susret u kojem se reči pretvaraju u zvuk, a zvuk u misao.
Zato je moja današnja kafa imala posebnu melodiju, jer je moj sagovornik Jelena Vasiljević, kako za sebe kaže najpre, majka jednog Jakova, supruga, ćerka… Osim toga i master teoretičar umetnosti – muzički pedagog posvećen stvaranju i prenošenju muzičkog znanja. Stručnjak koji spaja teorijsku dubinu sa pedagoškim iskustvom, Jelena se bavi razvijanjem muzičke pismenosti i negovanjem kreativnog pristupa učenju muzike. Teži stvaranju inspirativnog razreda u kojem se muzika doživljava kao prostor kreativnosti, slobode i saradnje.
Prvo što je pitam jeste ono što me uvek zanima: kako je započela njena priča u svetu muzike.
Kako ste se opredelili za teoriju muzike kao svoje životno zanimanje i šta Vas je najviše privuklo u tom pravcu?
Ljubav prema muzici datira još iz detinjstva, kada sam sa devet godina prvi put sela za klavir. U našoj kući se uvek pevalo, moji roditelji su se muzikom bavili iz hobija, pa je ona nekako bila deo svakodnevnice. Od tada me muzika prati kroz ceo život. Nakon završene osnovne muzičke škole, u kojoj sam svirala klavir, prirodno se javila želja da istražujem dublje slojeve muzike, njenu strukturu, oblik i smisao. Tako sam otkrila teoriju muzike, i tu sam se pronašla.
Šta u savremenom smislu znači biti teoretičar muzike, šta je suština tog poziva danas?
Teoretičar muzike bavi se onim što se ne vidi, ali što čini suštinu svakog muzičkog dela, analizom, strukturom, načinom na koji je delo nastalo i mislima koje su ga oblikovale. Nije sve u sviranju ili pevanju; postoji jedan dublji sloj koji otkriva šta je kompozitor želeo da izrazi. Na nama, teoretičarima, jeste da taj svet protumačimo i približimo drugima.
Trenutno radite u osnovnoj školi, a pre toga ste radili u muzičkoj školi. Da li ima razlike?
Rad u muzičkoj školi potpuno je drugačiji od rada u redovnoj osnovnoj školi. U muzičkoj školi radimo sa decom koja već imaju izraženu ljubav prema muzici i pokazuju talenat. Nastava je individualna, što znači da svako dete zahteva poseban pristup, pažnju i posvećenost. U osnovnoj školi atmosfera je drugačija, puna učionica, zajednički rad, veći izazovi u motivisanju učenika. Ali u oba slučaja ono što ostaje isto jeste zadovoljstvo kada prepoznam trenutak u kojem dete, makar na čas, zaista doživi muziku.
Da li deca i mladi danas slušaju muziku drugačije nego ranije?
Naravno da postoji razlika. Tehnologija je promenila način na koji dolazimo do muzike, ali i to kako je doživljavamo. Čini mi se da je ranije muzika bila dublje prisutna, više se slušala srcem, a manje površno. Ipak, verujem da kroz školu i nastavu možemo deci pomoći da nauče da slušaju pažljivije, da prepoznaju lepotu i smisao muzičkog dela. Na časovima često govorimo o različitim epohama, kompozitorima i vrstama muzike, pa se trudim da im otvorim vrata tog bogatog sveta.
Koliko muzika može da oblikuje ličnost deteta? Može li biti vaspitno sredstvo, a ne samo predmet u rasporedu?
Apsolutno može. Muzika oblikuje karakter, razvija koncentraciju, strpljenje i disciplinu. Uči nas da slušamo, ne samo zvuk, već i druge ljude. Smatram da nastava muzike ima mnogo širu vaspitnu ulogu od one koja se na prvi pogled vidi. Kroz muziku deca uče da prepoznaju lepotu, da budu nežna i pažljiva, i da se izraze na način koji rečima nije uvek moguć.
Postoji li neka kompozicija, ton ili muzički trenutak koji Vas uvek podseti zašto ste izabrali ovaj poziv?
Mnogo ih je. Ali možda najviše onaj prvi trenutak kad sam sela za klavir i shvatila da je muzika moj svet. I dan-danas, kad sviram ili slušam neku kompoziciju koja me podseti na te početke, osećam istu onu dečju radost i mir.
Koliko je u Vašem doživljaju muzika samo umetnost, a koliko i duhovno iskustvo, nešto što prevazilazi zvuk i postaje doživljaj smisla?
Za mene je muzika uvek bila više od umetnosti. Ona je način da čovek izrazi ono što ne može rečima, radost, tugu, zahvalnost. Kad se povežeš sa muzikom, ona te vodi negde dublje, ka sebi. To je duhovni prostor u kojem shvatiš da sve ima svoj ritam i harmoniju, ako samo znaš da slušaš.
Kako Novi Pazar „zvuči“ u Vašem doživljaju? Ima li ovaj grad svoju melodiju, svoj ritam i svoju muziku?
Novi Pazar ima svoju posebnu melodiju, mešavinu različitih kultura, tradicija i temperamenta. Na svakom uglu čuje se neki drugačiji ton: negde stari zvuci orijenta, negde moderna energija grada. Sve to zajedno čini ritam koji mi je blizak, jer se u tom spoju prepoznajem. To je muzika mog detinjstva, mog odrastanja, i ono mesto u kojem se uvek osećam „u svom tonu“.
Posle ove kafe i razgovora sa Jelenom, počela sam da osluškujem grad, da primećujem i pratim zvuke koji se „dešavaju“ našim ulicama.
Shvatam da ti svakodnevni tonovi, kad se spoje u jedno, čine melodiju koja oblikuje i mene, kao što oblikuje i Novi Pazar.
Muzika mog grada oduvek je bila tu, samo nisam umela da je čujem na pravi način.
Do sledeće nedelje, uz novu kafu i novi razgovor, osluškujte svoj ritam grada.
Marija Veselinović rođena je u Novom Pazaru. Farmaceutski tehničar po struci, urednica portala Tamni Vilajet. Saradjuje sa više medija i časopisa (Blagodarje, MediaSfera, Kinonija). Piše o teologiji, psihologiji, filozofiji i književnosti.
TAKT je i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i TikToku. Imate prijedlog teme ili želite podijeliti svoju priču? Javite nam se na redakcija@taktinfo.rs
