U sklopu obilježavanja međunarodnog pokreta “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, izvedena je pozorišna predstava koja je ogolila surovu realnost porodičnog nasilja, s ciljem da se podigne svijest i podstakne konkretna akcija u društvu. Predstava, autorke Lemane Binjoš, donosi priču o životima četiri žene, prateći ih od djetinjstva do tragičnih krajeva uzrokovanih tradicionalnim ćutanjem i trpljenjem.
Autorka predstave, Lemana Binjoš, istakla je da je motiv za nastanak ovog djela bila potreba da se istraži korijen problema porodičnog nasilja, naročito izraženog na Balkanu, te da se razumije gdje leži zamka u koju žrtve upadaju.
“Tema nasilja nad ženama je nešto što je oduvek postojalo i nažalost, što će uvek biti aktivno, koliko god se mi bližili modernijim vremenima. To je nešto što pogađa ne samo socijalno ugrožene porodice, već bilo koga”, rekla je Binjoš.
Ona je naglasila važnost edukacije mladih, ali i ulogu muškaraca u borbi protiv ovog problema: “Mislim da je jako bitno da i muškarci slušaju sve ove priče, jer oni su očevi svojim ćerkama. Treba da im daju podršku i zaštitu celog života, jer kad dođe već do nasilja, to je poodmaklo stanje gde retko koja žena uspe da se izvuče.”
Glumice koje su, uz autorku, realizirale ovaj projekat, ističu da je proces rada bio emotivan i izazovan, te da ih je promijenio kao osobe. Predstava, iako teška, sadrži i duhovite elemente svakodnevice, čineći je životnom i upečatljivom.
“Više sam osvestila šta je sve zapravo nasilje i koji sve oblici nasilja postoje u našem društvu. Mislim da je to tema kojoj uvek treba da se vraćamo i da se podsećamo šta je sve nasilje”, izjavila je jedna od glumica.
Poruka predstave upućena je svima – ženama da prepoznaju i prijave nasilje, ali i okolini da ne okreće glavu.
“Ova predstava nosi poruku da nasilje nikada nije rešenje. Nasilje je oduvek bio izbor nasilnika, a nikada krivica žene”, poručila je druga članica glumačke postave, dodajući ključnu misao večeri: “Želimo da ovo dopre do svih ljudi u ovoj sali i da mi ne čekamo aplauz, mi tražimo akciju.”
Učesnice su istakle osjećaj odgovornosti da budu glas onih žena koje su prošle kroz nasilje na koje niko nije reagirao, uz opomenu da “nije svaki muškarac nasilan, ali je gotovo svaka žena bar jednom doživjela neki vid nasilja”.
Ova predstava još jednom je podsjetila da je tanka nit između odluke da se kaže “dosta je” i nastavka ćutanja, te da priča o nasilju mora biti dio naših svakodnevnih razgovora.
