U pismu, profesori podsećaju ambasadora na njegovu nedavnu posetu Novom Pazaru i sastanke sa organizacijama civilnog društva. „Tokom Vaše posete istakli ste značaj njihovog rada na promociji demokratije, tolerancije, vladavine prava i aktivnog učešća građana – ključnih vrednosti za proces pristupanja Srbije EU“, navodi se u uvodu.
Potpisnici pisma, profesori sa Univerziteta Stanford i Univerziteta Kalifornije u Berkliju, upozoravaju ambasadora da je situacija na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru postala alarmantna.
„Želimo da Vam skrenemo hitnu pažnju na veoma ozbiljnu i ubrzano pogoršavajuću situaciju na DUNP-u, koja direktno zadire u vrednosti koje ste istakli tokom svoje posete“, pišu oni.
Profesori podsećaju da je 4. novembra 2025. na Univerzitetu Stanford održan panel povodom Dana demokratije, na kojem su govorila trojica studenata iz protesta u Srbiji, među njima i Ahmed Koničanin sa Ekonomskog departmana DUNP-a.
„Gospodin Koničanin je na panel došao samo nekoliko dana nakon što je završio 16-dnevni marš dug 400 kilometara, od Novog Pazara do Novog Sada, u znak sećanja na prvu godišnjicu urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, u kojoj je stradalo 16 ljudi“, navodi se u pismu.
Profesori dodaju da se pažnja američke akademske zajednice prema dešavanjima u Srbiji dodatno povećava.
„Danas je Univerzitet Kalifornije u Berkliju ugostio studentski panel o Srbiji, organizovan od strane Instituta za slovenske, istočnoevropske i evroazijske studije (ISEEES), što pokazuje da američka akademska zajednica pridaje sve veću pažnju studentskom pokretu u Srbiji i njegovoj važnosti za demokratsku mobilizaciju“, ističe se u pismu.
Profesori navode da je publika na Stanfordu bila „duboko dirnuta“ svedočenjem Ahmeda Koničanina i njegovom, kako opisuju, „nepokolebljivom posvećenošću demokratskoj odgovornosti uprkos velikim ličnim žrtvama“.
U pismu izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog činjenice da je Koničanin, „zajedno sa još nekoliko studenata“, izgubio studentski status na DUNP-u, što, kako navode, „izgleda kao čin odmazde zbog njegovog mirnog građanskog angažmana“.
„Koničaninova suspenzija nije izolovan slučaj, već deo sistematske kampanje usmerene na razgradnju Državnog univerziteta u Novom Pazaru“, piše u pismu.
Profesori se pozivaju na izveštaje medija, prema kojima je situacija na univerzitetu „dostigla kritičnu tačku“.
Kako navode, „brojni profesori su otpušteni, ugovori im nisu produženi ili su odbijeni za reizbor, a pojedini departmani su zatvoreni“.
U pismu se citiraju upozorenja kolega sa Univerziteta u Novom Sadu, koji tvrde da se DUNP „sistematski, bahato i sa jasnom namerom uništava kroz odmazdu prema nastavnicima koji su pokazali integritet, hrabrost i solidarnost sa studentima“.
Profesori takođe prenose ocenu Bojane Selaković, koordinatorke Nacionalnog konventa o EU, koja je trenutna dešavanja nazvala „finalnom fazom“ demontaže univerziteta — procesa koji je, prema njenim rečima, započeo postavljenjem rektora Dolićanina 2022. godine, a „dramatično se ubrzao“ nakon nasilnog izbacivanja studenata 29. jula 2025. od strane „maskiranog privatnog obezbeđenja, uz prisustvo samog rektora“.
Profesori u pismu naglašavaju da su dešavanja u Novom Pazaru predstavljala „prelomni trenutak“ u širem protestnom pokretu u Srbiji, jer su pokazala „izuzetnu solidarnost preko etničkih i verskih linija“. Podsećaju da su studenti iz Beograda, Novog Sada, Niša i drugih gradova dolazili u Novi Pazar da podrže svoje kolege, dok su se, kako navode, „građani svih nacionalnosti, Bošnjaci i Srbi, ujedinili u odbrani demokratskih principa“.
Slike sa tih događaja, stoji u pismu, „postale su simbol pokreta koji prevazilazi istorijske podele“.
Nasuprot tome, reakcija državnih zvaničnika i provladinih medija ocenjena je kao „duboko zabrinjavajuća“.
U pismu se upozorava na „zapaljivu retoriku usmerenu ka bošnjačkoj zajednici, opasno nalik nacionalističkom diskursu devedesetih“.
Profesori posebno ističu da je predsednik Aleksandar Vučić „zapretio povlačenjem državnog finansiranja i univerziteta i same opštine Novi Pazar“.
U pismu se podseća da je Državni univerzitet u Novom Pazaru osnovan 2006. godine upravo kako bi obezbedio pristup visokom obrazovanju pretežno bošnjačkom stanovništvu Sandžaka. Potpisnici citiraju Bojanu Selaković, koordinatorku Nacionalnog konventa o EU, koja je istakla da je ovaj univerzitet „funkcionisao u višeetničkom okruženju“ i bio namenjen „potrebama istorijski zapostavljene zajednice“. Kako se navodi, „njegovo sistematsko uništavanje ima duboke posledice po prava manjina, regionalni razvoj i evropske integracije Srbije“.
U završnom delu pisma, profesori upućuju direktan apel Delegaciji Evropske unije u Srbiji, navodeći četiri ključna zahteva.
Oni traže da EU: Javno zatraži hitnu reintegraciju svih studenata i profesora koji su izbačeni ili disciplinski kažnjeni zbog učešća u mirnim protestima na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru; insistira na imenovanju privremene uprave koja bi obnovila akademske standarde, zaštitila autonomiju univerziteta i obezbedila njegovo funkcionisanje u skladu sa evropskim normama visokog obrazovanja; Prati i javno reaguje na zapaljivu retoriku državnih zvaničnika i provladinih medija koja eksploatiše etničke i verske podele kao odgovor na mirni građanski angažman; Uključi situaciju na DUNP-u u redovne izveštaje o napretku Srbije ka EU, naročito u oblastima akademskih sloboda, prava manjina i vladavine prava.
Profesori zaključuju da studenti i nastavnici sa kojima su u kontaktu predstavljaju „ono najbolje što Srbija može da ponudi“.
U pismu navode da su to „mladi ljudi i edukatori posvećeni transparentnosti, odgovornosti i demokratiji“, čija je hrabrost „ujedinila građane širom Srbije na način koji nadilazi istorijske podele“.
„Podrška Evropske unije njihovoj borbi predstavlja pitanje odbrane temeljnih principa na kojima počiva evropski projekat“, poručuje se na kraju pisma koje potpisuju profesori Branislav Jakovljević, Alberto Díaz-Cayeros, Pavle Levi i Srđan Keča sa Univerziteta Stanford, i Đorđe Popović sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju.
