Dani koji mu prethode nose posebnu simboliku i polako uvode u praznik rađanja, bliskosti i zajedništva.
Vreme pred Božić obeležavaju Detinjci, Materice i Oci – porodični praznici koji kroz jednostavne, gotovo razigrane običaje podsećaju na čvrste veze između dece, roditelja i doma.
Vezivanje i „drešenje“ poklonima nisu samo deo tradicije, već način da se naglasi uzajamna briga, poštovanje i odgovornost jednih prema drugima.
U tim danima porodica se okuplja, više razgovara, zastaje i obnavlja ono što često u svakodnevnoj žurbi zaboravimo, osećaj pripadanja i sigurnosti koji samo dom može da pruži.
Nekoliko dana kasnije dolazi Badnji dan, koji najavljuje božićno slavlje.
Tada se seče badnje drvo, priprema trpeza i u kući se oseća posebna radost i tiho iščekivanje sutrašnjeg dana – Hristovog rođenja. Badnje drvo, najčešće mlado hrastovo ili cerovo, simbolično podseća na drvo koje je grejalo pećinu u kojoj je Hristos rođen, ali i nagoveštava krst, kao deo šireg hrišćanskog značenja. Badnje veče u sebi nosi poseban mir – spoj posta i radosti, tišine i nade, dečije razigranosti i porodičnog okupljanja. U dom se unose badnje drvo i slama, večera se posno, a praznik se čestita pogledom, rečju i prisnošću.
Sam Božić, 7. januara, dočekuje se zvonima, radošću i pozdravom: „Hristos se rodi – Vaistinu se rodi“. To je dan kada se odlazi u crkvu, lomi se česnica i dom ispunjava molitvom, toplinom i porodičnim okupljanjem.
Posebno mesto u božićnim običajima ima položajnik, gost koji na Božić prvi ulazi u kuću. Smatra se nosiocem sreće i blagostanja za dom u godini koja dolazi, a njegov dolazak prate vatra, osmesi i izgovaranje dobrih želja za zdravlje, mir i napredak.
U savremenim uslovima života, naročito u urbanim sredinama, mnogi običaji se prilagođavaju vremenu u kojem živimo, ali njihova suština ostaje ista. Božić se i danas slavi kao praznik porodice, detinjstva i novog početka – kao podsećanje da ono najvažnije u životu dolazi tiho, skromno i nenametljivo, baš onako kako se, prema hrišćanskom verovanju, i Hristos rodio.
U Novom Pazaru, ovih dana, tu tišinu praznika dodatno oplemenjuje posebna slika, preplitanje ezana i crkvenih zvona. Dok pravoslavni vernici slave Božić, a muslimani se pripremaju za Ramazan, praznici nas još jednom podsećaju na snagu međusobnog poštovanja. Kao što ćemo mi uskoro sa radošću čestitati Ramazan našim komšijama, tako i ovih dana od njih dobijamo iskrene čestitke i osmehe.
Upravo u tom ljudskom, jednostavnom gestu prepoznavanja drugog i drugačijeg, sadržana je i suštinska poruka Hristovog učenja, poruka mira, ljubavi i zajedništva.
Božić nas, možda više nego bilo koji drugi praznik, uči da vera ne živi samo u obredima, već u odnosu prema drugom čoveku. I baš zato, njegova svetlost traje i van prazničnih dana, u svakom iskrenom susretu, razumevanju i pruženoj ruci.
Marija Veselinović rođena je u Novom Pazaru. Farmaceutski tehničar po struci, urednica portala Tamni Vilajet. Saradjuje sa više medija i časopisa (Blagodarje, MediaSfera, Kinonija). Piše o teologiji, psihologiji, filozofiji i književnosti.
TAKT je i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i TikToku. Imate prijedlog teme ili želite podijeliti svoju priču? Javite nam se na redakcija@taktinfo.rs
