Predstavnici ovih organizacija podsjećaju na to da je tokom ratova devedesetih godina prošlog vijeka veliki broj muškaraca odbio da učestvuje u vojnim sukobima, i naglašavaju da to neće učiniti ni danas.
“Režim zaboravlja da su mnogi odbili da budu svedeni na topovsko meso i da to nećemo dozvoliti ni pod kakvim okolnostima”, ističu aktivisti.
Osim toga, naglašavajući historijski kontekst, ukazuju na to da Srbija ima iskustva u vođenju agresorskih ratova van svojih granica – u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
“Ova država ima dugu tradiciju kažnjavanja onih koji su odbili da učestvuju u osvajačkim ratovima iz moralnih, političkih ili kulturnih razloga”, dodaju.
U saopštenju se takođe podsjeća na značaj prava na prigovor savjesti, koje je u Srbiji zakonski priznato 2003. godine, zahvaljujući intenzivnoj kampanji civilnog društva, predvođene organizacijama poput Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) i Žena u crnom.
“Prvo 300 prigovarača savesti podnijelo je zahtjeve za civilnu službu, a taj broj se konstantno povećava”, ističu.
Aktivisti apeliraju na vlasti da umesto ulaganja u militarizaciju, preusmjere sredstva na zdravstvo, obrazovanje i zaštitu životne okoline.
“Ponovno uvođenje vojnog roka bi koštalo ogromna sredstva, a investiranje u ljudsku bezbednost bi donijelo dugoročne koristi”, navode.
U saopštenju se jasno poručuje da je prigovor savjesti ustavno zagarantovano pravo i da je to put ka miru.
“Pozivamo sve mlade regrute da odbiju obavezno služenje vojnog roka! Pravo na prigovor savjesti na vojnu službu jeste pravo na mir”, naglašavaju.
Podršku ovom saopštenju pružaju razne organizacije, uključujući Žene u crnom, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Autonomni ženski centar, Akademsku inicijativu Forum 10, Građansku akciju, Duhovnu republiku Zicer i mnoge druge.
