Umesto nekadašnje prirodne oaze i lečilišta, Zlatibor je postao sinonim za divljačku urbanizaciju i devastaciju krajolika i ekosistema. Neformalna grupa građana „Studenac“ upozorava da slična sudbina preti planini Zlatar ako se usvoji Nacrt Plana generalne regulacije (PGR).
„Kada se uđe u grafički deo i kada se vidi cela mapa PGR-a tačno se vidi da je u turističkoj zoni Zlatar 90% površina prenamenjeno u zemljište u komercijalne svrhe, što znači da tu treba da se grade pansioni, hoteli, apartmani. Možda to na papiru i deluje uređeno, ali je u praksi potpuno drugačije. U praksi imamo neadekvatan pristup tim objektima, 0% zelenih površina oko njih, čak i 100% izgrađene katastarske parcele, što je zapanjujuće“, komentariše za Mašinu Erna Paljevac iz „Studenca“.
Na terenu se najčešće ne poštuju nikakve procedure, objašnjava naša sagovornica. Ona dodaje da u turističkoj zoni ne postoji kanalizaciona mreža, što znači da se otpadne vode izlivaju u potoke i meštanima po imanjima. Ne postoji ni vodovod koji bi turističku zonu snabdevao vodom već se voda „ispumpava iz gradskog vodovoda i upumpava u turističku zonu, tako da lokalno stanovništvo već ispašta zbog neuređenosti“.
Komentarišući neplansku gradnju, Paljevac konstatuje da se ne poštuju ni građevinske linije ni minimum funkcionalnog rastojanja između objekata, pa objekti niču jedan pored drugog. Svakome ko je „prošao pored“ gradilišta biće jasno da takvi objekti ugrožavaju i odvodnjavanje i stabilnost susednih.
Plan krojen po potrebama investitora
Paljevac navodi da novi PGR ugrožava i Karađorđev šanac, koji je deo turističke zone koji bi trebalo da bude pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika. PGR, naime, u njegovu blizinu uvodi saobraćajnicu koja je neadekvatno projektovana na velikom nagibu i čija gradnja bi podrazumevala seču zaštićene šume.
„Nažalost, kada se pogleda šta je povod za izmenu plana, osim da postoje novi zahtevi za dalju urbanizaciju, povećanje kapaciteta izgradnje, širenje građevinskog područja i turističke zone, ili ispravku tehničkih nedostataka pređašnjeg rešenja, drugi razlozi nisu navedeni“, komentarišu iz „Studenca“ u saopštenju za medije.
Podsetimo, upravo izmene Plana generalne regulacije u opštini Čajetina stvorile su uslove za izgradnju objekata viših i od deset spratova i dovele do izdavanja rekordnog broja građevinskih dozvola u Zlatiboru. PGR Nove Varoši je, po navodima „Studenca“, u proteklih nekoliko godina menjan već tri puta, a nijedna promena nije donela dobrobit građanima.
„Dosadašnja izgradnja na Zlataru je agresivna, neodrživa, neprimerena, nebezbedna, neuređena, prekomerna. To su rezultati sprovođenja Plana generalne regulacije Nove Varoši iz 2013. godine sa svim njegovim naknadnim izmenama (2016, 2018, 2019)“, konstatuje se u primedbama na sporni Nacrt PGR-a koje je podneo „Studenac“.
Građani poručuju da planiranje ne treba da bude puko ispunjavanje želja i individualnih interesa, već da treba da se tiče i zajedničkih, te postavljaju pitanje na koji način je to u postojećem postupku planiranja omogućeno i obezbeđeno. „Nije čak ni prepoznato kao potreba“, konstatuju iz „Studenca“ i pitaju „Šta će nam plan koji daje efekte divlje gradnje?“
„Izmena PGR-a ide u korist investitorima, ide u korist lokalnim moćnicima, a lokalno stanovništvo nema apsolutno ništa od toga“, kaže Paljevac.
Ko je nadležan za poštovanje zakona?
Iz „Studenca poručuju i da je najnoviji Nacrt izmena i dopune PGR-a ne samo nelogičan i nepotreban već i – protivzakonit. Zato su na javnom uvidu uz saradnju Nove planske prakse podneli tri grupe primedbi: prvu grupu, koja se tiče upravo procedure izrade plana i odnosi na zakonske propuste i nedoslednosti; drugu grupu primedbi, koje se odnose samo plansko rešenje, propuste i manjkavosti u planerskom smislu; te treću, u koje spadaju ideje koje bi, kako se konstatuje, mogle da doprinesu boljem kvalitetu kompozicionog rešenja plana.
Komisija za javni uvid održala je u četvrtak, 12. januara, u Opštinskoj upravi Nove Varoši javnu sednicu o Nacrtu. Erna Paljevac, predstavnica „Studenca“, prisustvovala je ovoj sednici i na njoj nadležnima obrazlagala primedbe.
Komisija je, po njenim rečima, glatko odbacila prvu grupu primedbi, koje se odnose na zakonske propuste i nedoslednosti, jer „nije bila u nadležnosti izrađivača planova“.
O čemu se, konkretnije, radi? Kada je prva grupa primedbi u pitanju. Po navodima aktivista, aktuelno nije jasno koja je važeća verzija PGR Nova Varoš, odnosno nije jasno da li su njegove izmene iz 2016, 2018. i 2019. godine važeće. Pored toga, Odluka o izradi ID PGR i Odluka o izmeni Odluke o izradi ID PGR ne sadrže sve elemente koje zahteva Zakona i planiranju o izgradnji. Planski osnov izrade izmena i dopuna PGR Nova Varoš je, tvrde u „Studencu“ naveden netačno, a nije održan ni rani javni uvid. Po navici lokalnih samouprava koje u Srbiji prelaze u običaj, nije adekvatno sprovedena ni procedura odlučivanja o potrebi strateške procene uticaja planskog dokumenta na životnu sredinu, čime su prekršeni i Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.
Paljevac je na sednici opštinskoj upravi postavila pitanje zašto ne daju dokaze kojim bi, ipak, demantovali tvrdnje aktiviskinja „Studenca“ o neregularnostima, ali na njega nije dobila adekvatan odgovor.
Da li bi Zlatar ponovo mogao biti raj na zemlji
Komisija takođe nije bila raspoložena da komentariše drugi deo primedbi, koji se odnosi na sadržaj nacrta planskog dokumenta, uz izjavu da ‚to nije relevantno za PGR‘. Paljevac kaže da je to bilo „u najmanju ruku čudno jer se u tom delu sve odnosi na suštinu PGR-a“. Po njenim rečima PGR nije usklađen sa dokumentima višeg reda i ne odgovara planu kao razvojnom dokumentu.
„Jedino što su usvojili je da se površina poznatog izletišta, Šopota, iz komercijalne prevede u površinu uređenog parka-šume. To predstavlja jednu veliku-malu pobedu za celu Novu Varoš, ali ostaje da se vidi šta će se zapravo raditi“ na površini Šopota i kasarne koja je godinama devastirana, te kroz koju prolaze kvadovi i motorna vozila.
„Opštinska uprava je na proleće 2021. došla na ideju da ga uredi posipanjem tucanika u sred šume, sečom zdravog drveća, oštećenjem korenja… Radili su to na brutalan način. Jedna ekološka inicijative je tada prikupljala potpise za očuvanje ovog izletišta, jedine oaze u okolini grada“, pojašnjava Paljevac.
Naša sagovornica izražava žaljenje što izrađivač plana nije posetio Zlatar pre petnaest godina, jer bi tada znao kakav je predeo turističke zone „raj na zemlji“ bio i kakav bi, uz adekvatno upravljanje, mogao biti opet.
„Zahtevamo od naše opštinske uprave, a prvenstveno od Komisije za planove i stručne institucije JUGINUS kao obrađivača plana, da izrade plan koji će omogućiti PLANSKU – skladnu, pristupačnu, bezbednu, komfornu, estetski lepu i u svakom smislu kvalitetnu izgradnju turističkog centra na Zlataru.
Hoćemo da sa uživanjem idemo na Zlatar, a ne da bežimo na drugu stranu planine, tamo gde je priroda još uvek na ceni. Hoćemo nove sadržaje u prirodi, šetnje, planinarske i ski staze, rekreativne zone i lep, sa prirodom skladan ambijent, da privuče turiste iz cele zemlje i regiona i donese dobrobit stanovnicima Nove Varoši i okolnih mesta. Želimo da razvoj turizma donese prosperitet Novoj Varoši, a ne da urušava postojeće standarde (infrastrukturne, saobraćajne, ekološke) i dodatno snižava i onako loš kvalitet života stanovnika Nove Varoši“, konstatuje se u primedbama na PGR.
