Iako su, često, predizborne kampanje rezervisane za velike planove i programe u kojima su u fokusu mladi i briga o njima, često se jedan broj mladih, upravo nakon izbora, odluči da ode van svoje zemlje, gde od nule započinje svoju karijeru. Razlozi za odlazak su različiti, međutim najčešći bude neuspostavljanje sistema kako na lokalnom tako i na državnom nivou.
Mehmed Mujdragić, rođen je u Novom Pazaru, 1982. godine. Nakon specijalizacije Opšte hirurgije, 14 godina je radio u Opštoj bolnici u Novom Pazaru. Nakon dugogišnjeg rada u svom gradu, odlučuje da svoj razvoj i posao nastavi u Nürnbergu, u Nemačkoj, gde radi duže od godinu dana u Klinici za Opštu i Visceralnu hirurgiju u Bayreuthu.
Mehmed ističe da je jako vezan za svoju domovinu, te da mu najviše nedostaju ljudi iz Novog Pazara. Na pitanje zbog čega je odlučio da svoj život nastavi van granica Srbije, kazao je da nije želeo praviti kompromise u vezi stvari koje mu kao čoveku pripadaju.
“Moj odlazak je uglavnom vezan za nedostatke sistema i nemogućnost da se dalje razvijam na putu koji sam odabrao. Nisam želeo da pravim kompromise u vezi stvari koje mi kao čoveku pripadaju. Pravo na svoje mišljenje, pravo na čiste reke, čist vazduh. Kao otac imam odgovornost prema svojoj deci, gde će živeti, kakav će vazduh disati, kakvu će vodu pitu, kako će se školovati. Ipak su to stvari koje čovek može da izabere“, kazao je Mujdragić.
On je dodao da su upravo mladi najveći kvalitet koji Srbija ima, međutim da mladi u našoj državi nemaju uslova za slobodno i zdravo razvijanje.
“Kvalitet koji je neupitan je ta mladost koju imamo, ali na žalost nismo stvorili sistem koji može omogućiti da se slobodno i zdravo razvijaju. Zarobljeni u mrežu politike, većina je sprečena da izražava svoje stavovove i deluje slobodno. Mada, moram reći da postoji u poslednje vreme manji broj ljudi koji mogu biti vesnici promena i reforme koja nam je podhitno potrebna. Njih svakako treba podržavati.“ rekao je Mujdragić.
Doktor Mehmed Mujadragić ističe da ima želju da se vrati u svoj rodni grad onda kada usvoji sva potrebna znanja koja može primeniti u Novom Pazaru. A mladima poručuje da mogu promeniti svet oko sebe, onda kada kod sebe promene ono što nije dobro.
Dženana Husović iz Prijepolja odlučila je da svoju karijeru usmeri u drugom pravcu. Ona je rođena 1987. godine i trenutno je lekar na specijalizaciji otorinolaringologije.
Njen recept za uspeh je poruka mladima da budu vredni, istrajni i da uče od svojih starijih kolega.
Na pitanje da li je teško biti uspešan u Srbiji kazala je da je podjednako teško biti uspešan svuda, jer, kako kaže, uspeh zahteva ogroman rad.
“Nije lako biti uspešan ne samo u Srbiji, nego u bilo kojoj drugoj zemlji, potreban je ogroman rad, upornost i odricanje, da bi se postigao zamišljeni cilj. Svako se može istaći svojim radom, ako je vredan, istarjan i želi da upija znanje od svojih prethodnika.“ rekla je Dž. Husović
Kako Dženana kaže, mladi trebaju da biraju obrazovanje, jedino će tako biti kompletne ličnosti, dok je novac samo prolazna sreća.
Dokaz da su se vodile istim životnim motom jesu, Ajla Škrijelj i Sabina Hajrović iz Novog Pazara.
Ajla Škrijelj, nakon završene Likovne umetnosti, radila je u agenciji Mujen dizajner, nakon čega odlučuje da iskoristi ponudu agencije SEDA, koja je davala bespovratna sredstva mladim ženama za započinjanje biznisa za mlade žene.
Kao svaki mladi čovek, kako kaže Ajla, plašila se početka, ali je imala veliku podršku od porodice i prijatelja.
Kako motivisati mlade da ne odlaze iz Srbije?
“Svako se potrudi da ode, ja bih taj trud usmerila u drugi pravac. Često razmišljam da li bih išla, a ako bih, verovatno bih otišla kako bih pobegla od lošeg sistema, a onda shvatim da se ne beži od lošeg sistema, već od nepravde sa kojom se suočavamo. Ta nepravda bi bolela i na kraj sveta, tako da je bolje da idemo u drugom smeru. Možda kada bismo stvorili atmosferu drugačiju, možda ne bismo želeli da odemo.“
Ajla je kroz podršku pomenute agencije pokrenula posao suvenirnice u kojoj se mogu naći predmeti na kojima su ispisani svi izrazi koji su specifični za regiju Sandžak.
Sabina Hajrović nakon završetka studija u Turskoj i Sarajevu, dobija zvanje magistra kliničke psihologije. Na početku karijere njen cilj je bio da stekne što više znanja, u tom trenutku novac joj nije bio prioritet, već sticanje prakse.
Kako motivisati mlade da ne odlaze iz Srbije?
“Istraživanja pokazuju da se to može postići jedino stvaranjem povoljnog ambijenta za život, uslovima za ostvarivanjem uspešne, profesionalne karijere, kao i stvaranje mogućnosti da mladi mogu pre svega u svojoj zemlji da žive od svog rada. Sve su to stvari koje bi uspele da zadrže mlade, ali s obzirom da nemamo većinu tih uslova, mislim da jedna od stvari koja ih može zadržati jesu primeri dobre prakse, primeri uspešnih ljudi koji su i pored svih tih rizičnih faktora uspeli nešto da ostvare, pa i zarade više nego neko u inostranstvu“, istakla je Hajrović.
Mladi koji tokom i nakon studija nastavljaju svoj život u svom rodnom mestu, često budu deo kancelarije za mlade ili neke druge omladinske organizacije. Koordinatorka kancelarije za mlade iz Prijepolja Milena Jovanović istakla je da uprkos današnjem vremenu kada je mladima sve na dohvatu ruke ima mladih koji se interesuju za doprinos zajednici.
“U današnje vreme, gde je mladima sve na dohvat ruke i lako dostupno, zainteresovanost mladih je manja. Dok s druge strane, ima mladih koji žele da se aktiviraju, doprinesu razvoju svoje zajednice, upoznaju nove ljude, putuju, nauče nešt novo.“ Milena poziva sve mlade da se aktiviraju i da zajedno stvorimo onakve uslove kakve želimo u svojoj zemlji, u svom gradu.
Jedna od organizacija koja okuplja veliki broj mladih različitim projektima je i Udruženje Svetionik, a koordinatorka na mnogim projektima je upravo mlada osoba, Muhterema Čuljković, koja je nakon studija u Turskoj odlučila da se vrati u svoju domovinu.
Jedan deo mladih se odlučuje da nastavi svoj život van granica Srbije, šta vi mislite o tome?
“Tačno je da se deo mladih odlučuje na život vani, to je njihovo prirodno pravo. Takva odluka je dobra ili loša po zajednicu u odnosu na razlog njihovog odlaska. U koliko mladi idu da bi radili na svom obrazovanju, mi ćemo uvek biti njihova podrška na tom putu. U koliko idu zbog loših uslova u domovini, njihov odlazak je bolna slika uslova koje nismo ponudili mladima. Svakako da navijamo za što veći broj mladih koji biraju da ostanu u svom mestu, i koji će se vratiti na kraju.“
Kako vidite naše društvo, na čemu treba da radimo kako bi što više mladi odustalo od te ideje?
“Naše društvo je društvo koje treba puno da radi, na svim nivoima i oblastima. Isto tako, naše društvo ima jako kvalitetne ljude, predavače, mentore, koji mladima mogu ponuditi dobro obrazovanje i veštine.“ rekla je Muhterema Čuljković.
Istina je da će naši mladi biti uspešni svuda što su pokazali velikim brojem primera do sada. Međutim, koliko je dobro da jedna država gubi tolike uspehe pokazat će vreme, a nama, kao medijima ostaje da, kako kažu neki sagovornici ovog teksta, radimo na ambijentu koji će zaržati makar jednog mladog čoveka.
________________
Ovaj tekst je nastao nakon edukacije na projektu “Škola novinarsta” koji je realizovalo Udruženje Svetionik.
