Za Dinu, grnčarstvo nije samo vještina – ono je lična i porodična priča. Inspiraciju pronalazi u svom djedi, koji je više od pola života posvetio ovom zanatu i bio prepoznatljiv po svom radu.
„Dugo nisam bila svesna koliko je ta priča zapravo deo mene. Tek kada sam odlučila da se time bavim, shvatila sam koliko je njegovo nasleđe snažno prisutno u svemu što radim“, kaže Dina, dodajući da joj upravo to sjećanje daje motivaciju, istrajnost i želju da uspije.
U njenoj radionici, proces nastanka jednog predmeta počinje mnogo prije nego što glina dobije oblik. Kako sama opisuje, riječ je o procesu koji zahtijeva vrijeme, strpljenje i potpunu posvećenost.
“Ovaj zanat je kolaboracija i osećaja i tehnike. Zasniva se na osećaju, ali ipak, bez tehnike, ne možeš da budeš uspešan u pravljenju nekog predmeta. Definitivno je uzajamno i uzročno-posledično – bitan je osećaj, ali je bitno i da znaš tehnike kojima vladaš”, objašnjava ona.
Rad na grnčarskom točku, ističe, posebno je zahtjevan. Ključ leži u centriranju, sinhronizaciji pokreta i potpunom fokusu. Greške se ne mogu sakriti – one se brišu i proces počinje iznova.
„Često kažem da je ovo zanat mira i strpljenja, ali dok učiš, upravo to strpljenje najviše izostaje. Ipak, kada savladaš proces, rad sa glinom postaje poput hipnoze“, kaže Dina.
Iako mnogi tradicionalni zanati danas nestaju, interesovanje za rad rukama ponovo raste, naročito među mlađim generacijama. Dina potvrđuje da su upravo mladi najčešći polaznici njenih radionica.
„Kada sam počela da promovišem ovu priču, javilo se mnogo ljudi, posebno mladih. Žele da rade rukama, da stvaraju i da se kreativno izraze – i to me posebno raduje“, ističe.
Njeni radovi ne nastaju po unaprijed zadatim šablonima. Svaki predmet oblikuje se u skladu s trenutkom, raspoloženjem i energijom.
„Vođena sam emocijom i trenutkom. Nemam imperativ da napravim određeni broj komada, već dozvoljavam da se proces odvija kako me vodi energija“, kaže ona.
Osim estetske vrijednosti, rad sa glinom ima i dublji značaj. Dina naglašava njegov pozitivan uticaj na mentalno zdravlje i potrebu čovjeka da se, u ubrzanom svijetu, ponovo poveže sa sobom.
„Rad rukama oslobađa stres i pomaže da se vratimo sebi. U ovom tempu života, to je možda najvažnija poruka koju želim da pošaljem.“
Priča Dine Bondžuković Ziljkić podsjeća da tradicija ne mora ostati zarobljena u prošlosti – ona može živjeti, mijenjati se i pronalaziti nove oblike. U njenim rukama, grnčarstvo nije samo zanat, već nastavak jedne porodične priče – tihe, strpljive i trajne.
Ova epizoda realizovana je u okviru projekta „Snažne priče – ljudi koji mijenjaju zajednicu“, koji sprovodi Udruženje građana „Takt.info“, uz sufinansiranje iz budžeta Grada Novog Pazara za 2026. godinu.
