“Na to su ukazivali predstavnici civilnog sektora, koji su argumentovano, procesno i sadržinski kritikovali ove izmene i tražili povlačenje iz procedure, ali i akteri koji su afirmativni na ove izmene. Mišljenja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva nisu zatražena, iako je to zakonom propisana obaveza kada se radi o izmenama zakona koji se tiču sudstva, odnosno javnog tužilaštva”, navodi se u saopštenju.
Među te nedostatke ubrajaju i manjak komunikacije sa organima Evropske unije zaduženih za nadzor vladavine prava.
ASP dodaje da je upitno kako “ove netransparentne i neinkluzivne izmene zakona, usvojene uz neubedljivu argumentaciju i hitnost” mogu doprineti efikasnosti pravosuđa i jačanju kapaciteta za borbu protiv korupcije na visokom nivou.
“Postavlja se i pitanje njihove usklađenosti sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), koji je usvojila Vlada Srbije, a koji predviđa meru jačanja kadrovskih kapaciteta (Javnog tužilaštva za organizovani kriminal) za sprovođenje proaktivnih istraga i postupanje u predmetima organizovanog kriminala, terorizma i visoke korupcije”, dodaje se u saopštenju.
