Na Pešterskoj visoravni, mladima nije bilo teško da prepoznaju koliko je priroda ugrožena. Umesto da čekaju da se neko drugi pozabavi problemom, grupa mladih iz ovog kraja rešila je da organizuje niz aktivnosti sa ciljem buđenja ekološke svesti – kroz predavanja, akcije, radionice i saradnju s lokalnim organizacijama. Njihova inicijativa pokazuje kako lokalna briga može prerasti u kolektivnu promenu.
„Akciju smo pre svega pokrenuli da bismo pobudili tu ekološku svest – znači samo povećanje, ekološke svesti kako kod odraslih tako i kod dece“, rekla je Aldina Jusufović, jedna od aktivistkinja. „Nismo se samo bazirali na jedan uzrast, već smo imali nekoliko akcija. Da utičemo, kao što sam rekla, ne samo na jednu jedinku, već na celu zajednicu jer ako se svi mi udružimo i ako svi mi zajedno pružimo makar po jedan korak, biće rezultat vidljiv.“ Enis Hadžibulić istakao je da je edukacija ključna: „Organizujemo i neka edukativna predavanja, čisto da podignemo svest o ekologiji lokalnom stanovništvu, koji bez obzira baca smeće na lokacijama na kojima ne bi trebalo. I tako zagađuju ovo naše Peštersko polje i Peštersku visoravan celu.“ „Važno je da ljudi budu aktivni u svojoj zajednici i da time unose život u svoju sredinu“, poručila je Šejla Šmaković. „Nije poenta da se žalimo na nešto kako ne valja, već da preduzmemo nešto. I tako najmanja akcija može da pokrene i druge i time činimo zajednicu boljom za život.“
Aktivisti sa Peštera otvoreno govore i o izazovima. „Najveći izazov za nas bila je papirologija. U lokalnim sredinama ljudi često nemaju dovoljno iskustva sa administrativnim procedurama i nisu dovoljno upućeni u to šta je sve potrebno da bi se neka aktivnost formalno sprovela“, kažu. Ipak, učeći iz prakse i uz podršku, uspeli su da ostvare planirane ciljeve. Veruju da je Srbiji danas najpotrebniji aktivizam koji uključuje i edukuje mlade. „Potrebne su aktivnosti koje će ih angažovati, pokazati im da mogu doprineti zajednici i da njihovo učešće ima vrednost. Kada osete da su korisni i da ih neko čuje, tada se rađa i odgovornost prema okruženju – a to je temelj svake promene.“
U malim sredinama, građanski aktivizam često se suočava s nevidljivim preprekama – od administrativnih procedura do motivacije građana. Ipak, u neformalnoj grupi mladih aktivista sa Pešterske visoravni, entuzijazam ne jenjava. Jedan od članova ove grupe govori o izazovima, reakcijama zajednice i tome kakav aktivizam je danas najpotrebniji Srbiji.
Kako kaže, odaziv građana na lokalne aktivnosti u velikoj meri zavisi od načina na koji im se one predstave. Iako je dolazak učesnika često izazov, iskustvo pokazuje da su oni koji se pojave na kraju – zadovoljni. „Na našim događajima smo se susretali sa problemom prikupljanja učesnika, međutim, kada bi se ljudi odazvali i prisustvovali, na kraju su najčešće bili veoma zadovoljni“, ističe on. Dodaje da je za privlačenje pažnje važno u svaku akciju uneti i dodatne, zanimljive elemente – bilo kroz zabavu, simbolične nagrade ili drugačiji pristup.
Iako volonterski rad nosi dozu idealizma, na terenu se često nailazi na vrlo konkretne prepreke. Najveći izazov, kaže sagovornik, nije bio manjak volje – već papirologija. „U lokalnim sredinama ljudi često nemaju dovoljno iskustva sa administrativnim procedurama… to ume da uspori procese i stvori dodatni pritisak“, objašnjava. Taj raskorak između entuzijazma i birokratije često umanjuje zamah inicijativa koje dolaze iz zajednice.
Na pitanje o tome kako građani vide civilno društvo, njegov odgovor je iskren i ličan: „Dok se nisam lično uključio u ove aktivnosti, nisam znao da kao pojedinci, kroz udruženja i građanske inicijative, zaista možemo da utičemo na zajednicu i pokrenemo pozitivne promene.“ Veruje da većina ljudi u Srbiji i dalje doživljava promene kao nešto što dolazi „odozgo“, iz institucija, ne prepoznajući snagu udruženog građanskog delovanja.
Upravo zbog toga, kako kaže, Srbiji je danas najpotrebniji aktivizam koji uključuje i osnažuje mlade. Ukazuje na manjak smislenih sadržaja u svakodnevici mladih i potrebu da im se pruži prilika da se izraze i doprinesu. „Kada osete da su korisni i da ih neko čuje, tada se rađa i odgovornost prema okruženju – a to je temelj svake promene.“
