Svetska banka je u novom izveštaju o ekonomskoj aktivnosti zemalja Evrope i Centralne Azije procenila da će rast u Srbiji u 2021. godini biti šest odsto, što je jedan procenti poen više nego u junskoj prognozi.
Ocenjeno je da se privreda Srbije oporavlja od krize usled pandemije kovid 19, što se vidi iz podatka da je u prvom kvartalu ove godine rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) bio 1,8 odsto u poredjenju sa istim periodom prošle godine, a u drugom kvartalu 13,7 odsto.
U danas objavljenom izveštaju Svetske banke se navodi da će ekonomska aktivnost na tržištima u nastajanju i u zemljama u razvoju Evrope i Centralne Azije ostvariti rast po stopi od 5,5 odsto u 2021, što je više od prvobitnih projekcija, zahvaljujući neočekivano snažnom oporavku eksterne tražnje i jačanju domaće tražnje usled imunizacije i uvodjenja podsticajnih mera.
Ukazano je da, medjutim, ovaj podstrek izvozu možda već gubi zamah zbog daljeg širenja zaraznijih sojeva korona virusa, kako na globalnom nivou tako i u ovom delu sveta, što je već usporilo oporavak domaće tražnje u čitavoj regiji.
Očekuje se da će tempo rasta u 2022. iznositi 3,4 odsto, uz dalju stabilizaciju eksterne tražnje, cena roba i globalnog rasta kao i ukidanja makroekonomskih podsticaja.
Izgledi su i dalje izuzetno neizvesni, uzevši u obzir nastavak pandemije, ali i neravnomeran pristup vakcinama i oklevanje delova stanovništva da prihvate imunizaciju.
Ekonomski oporavak regiona prati značajno ubrzanje inflacije i osetljivost na finansijske šokove, koji bi mogli da budu izazvani iznenadnim pogoršanjem uslova eksternog finansiranja ili značajnim rastom političke neizvesnosti i geopolitičkih tenzija, navedeno je u izveštaju.
Kako je ocenjeno, iako se globalna ekonomska aktivnost oporavlja, i mada se u 2021. očekuje ekonomski rast u zemljama ECA, borba protiv korona virusa i dalje predstavlja izazov za region.
Na samom početku pandemije, brzo širenje zaraze i ograničenja kretanja i restriktivne mere uvedene radi suzbijanja virusa doveli su, kako je navela Svetska banka, do iznenadnih šokova na strani ponude i tražnje koji su doveli do pada ekonomske aktivnosti i produktivnosti.
U Ekonomskom izveštaju za region ECA procenjuje se uticaj korona virusa na preduzeća u ovom delu sveta, uz poseban osvrt na ulogu konkurencije tokom krize i oporavka.
Fokus je stavljen na konkurenciju jer se ona povezuje sa dinamičnošću, pruža podstrek firmama da uvode inovacije i motiviše efikasnije kompanije da uđu na tržište i rastu, dok istovremeno omogućava manje efikasnim firmama da jednostavnije izadju sa tržišta.
Kako zemlje budu počele da se oporavljaju od krize izazvane korona virusom, biće važno obezbediti konkurentno poslovno okruženje koje podržava preraspodelu resursa od manje produktivnih ka produktivnijim firmama kroz proces “kreativne destrukcije”.
Pandemija korona virusa dovela je do rasta zabrinutosti o mogućim negativnim posledicama ograničenja konkurencije po ekonomski rast.
Manjim firmama može biti teže da usvoje nove tehnologije ili poslovne modele i manje je verovatno da će one primiti državnu podršku, što povećava verovatnoću da će nestati sa tržišta.
U tom slučaju, mogu se povećati stepen koncentracije i dominacija velikih kompanija, što bi dalje dodatno moglo da umanji konkurenciju baš onda kada je najpotrebnija za podsticanje rasta, navedeno je u izveštaju.
Pokazatelji zasnovani na percepcijama privrednika i stanju regulatornih okruženja ukazuju na to da većina država regiona ECA može da unapredi svoje institucionalne okvire i sprovodjenje zakona radi snažnijeg konkuretnog okruženja.
Prema nalazima analize podataka na nivou preduzeća dobijenih anketama sprovedenim na tržištima u nastajanju i zemljama u razvoju ovog regiona, korona virus je ostavio dubok i raznolik uticaj na kompanije.
U proseku, u prvom ciklusu istraživanja, koji je sproveden izmedju maja i novembra 2020, firme u ovom regionu navele su smanjenje mesečnog obima prodaje od 24 odsto i pad broja zaposlenih sa punim radnim vremenom od 10 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.
U drugom ciklusu, realizovanom od novembra 2020. do maja 2021, svaka četvrta firma izrazila je očekivanje da će u narednih šest meseci prestati da bude u stanju da izmiruje tekuće obaveze.
Prema nalazima drugog ciklusa ankete, kod manjih i mladjih firmi, kao i kod onih čiji su rukovodioci žene, obim prodaje se do tada još uvek nije oporavio od prvobitnog pada.
Krize mogu biti razorne za mnoge firme, ali često predstavljaju i sreću u nesreći ako “pročiste” ekonomiju. Nalazi u izveštaju potkrepljuju tvrdnju da se ekonomska aktivnost u regionu ECA tokom pandemije korona virusa naizgled preusmerila na produktivnije firme, posebno u zemljama sa konkurentnijim tržištima.
Preduzeća, čija je produktivnost radne snage bila visoka pre krize, doživele su značajno manji pad obima prodaje i broja zaposlenih od onih sa manje produktivnom radnom snagom.
Veća je bila i verovatnoća da će se produktivnije kompanije prilagoditi krizi premeštanjem poslovanja na internet i povećanjem obima rada zaposlenih na daljinu.
Dugoročnije preusmerenje ekonomske aktivnosti ka produktivnijim firmama zavisiće od njihovog budućeg rasta i eventualnog izlaska manje produktivnih preduzeća sa tržišta, ukazano je u izveštaju.
Istaknuto je i da su produktivnije firme preuzele još veći deo resursa u zemljama sa konkurentnijim tržištima i javnim politikama kojima se snažnije štiti konkurencija.
Slično tome, u državama sa većom zaposlenošću u javnom sektoru i većim procentom banaka u državnom vlasništvu, manje je bila izražena preraspodela sredstava od manje produktivnih ka produktivnijim firmama, odražavajući vezu između slabije konkurentnosti i dinamičnosti tržišta i izraženije uloge države.
Na kraju, mnoge države u regionu ECA uvele su široke mere podrške kojima su bile u stanju da brzo otklone početne negativne ekonomske posledice krize izazvane korona virusom i hitno zaštite firme i radnike od njenih najtežih efekata.
Iako se domašaj državnih mera podrške značajno razlikovao u zavisnosti od zemlje, u proseku je polovina preduzeća navela da su dobili neku vrstu državne pomoći radi odgovora na ekonomske efekte krize.
Posmatrano u celini, verovatnije je bilo da će manje produktivna preduzeća primiti državnu pomoć, kao i da će veće firme dobiti podršku u vidu odlaganja plaćanja obaveza i poreskih olakšica, dok je utvrdjeno da su mere podrške odobravane kompanijama bez obzira na stepen njihove inovativnosti u periodu pre krize.
Pošto se čini da su manje održive firme značajnije iskoristile mere podrške uvedene na početku krize izazvane korona virusom, bez obzira na svoju inovativnost pre izbijanja pandemije, ti podsticaji mogu imati dugotrajne negativne posledice po konkurentnost i rast.
Kako ekonomije budu ulazile u fazu ekonomskog oporavka, biće značajno da kreatori politika u svim zemljama postepeno ukidaju široke mere podrške čim se za to steknu uslovi i usredsrede se na stvaranje konkurentnog poslovnog okruženja, koje je ključno za snažan oporavak, jačanje otpornosti na buduće krize i za održiv, dugoročni privredni rast, ocenjeno je u izveštaju Svetske banke.
