Svetska nedelja glaukoma ove godine je od 12. do 18. marta i predstavlja globalnu inicijativu Svetskog udruženja za glaukom, a ima za cilj da se svi upozore na to koliko je značajno obavljati redovne preglede oka, kao i preglede očnog živca, zarad ranog otkrivanja glaukoma i sprečavanja trajnog slepila koju ova bolest može da izazove.
Danas glaukom predstavlja jedan od vodećih uzroka neizlečivog slepila u svetu. Oko 80 mil. ljudi širom sveta ima glaukom, od čega oko 45 miliona oslepi na oba oka. Oko 50% osoba sa glaukomom ne znaju da imaju to oboljenje. Ovaj broj je možda i veći u nerazvijenim zemljama.
Glaukom obuhvata grupu očnih bolesti koje dovode do progresivnog oštećenja vlakana vidnog živca. Vidni živac je od ključnog značaja za dobar vid, jer prenosi vizuelne informacije od oka do mozga. Bolest se razvija sporo, uglavnom bez simptoma i može napredovati neotkrivena sve dok ne bude previše kasno. I pored toga što je ova bolest neizlečiva, pravovremenim otkrivanjem i odgovarajućim lečenjem slepilo se može sprečiti.
Iako glaukom može nastati i kada je očni pritisak normalan, ovo oboljenje se obično povezuje sa povišenim očnim pritiskom. Normalne vrednosti intraokularnog pritiska se kreću od 10 do 21 mmHg. Održavanje stalnog intraokularnog pritiska nastaje stalnom cirkulacijom očne vodice koja se u oku stvara, prelazi iz zadnje očne komore u prednju, potom kroz komorni ugao i putem Šlemovog kanala otiče venskom cirkulacijom iz oka. Kada je oticanje očne vodice onemogućeno ili smanjeno, dolazi do nagomilavanja te tečnosti u oku, očni pritisak raste i razara deo po deo očnog živca.
Mnogi ljudi zanemaruju blage simptome zbog čega je edukacija o simptomima glaukoma od izuzetnog značaja.
Najzastupljenija vrsta glaukoma, glaukom otvorenog ugla, asimptomatski dovodi do postepenog gubitka perifernog vida i kada se simptomi jave, očni živac je već prilično oštećen. Ova vrsta glaukoma je bezbolna i ne dovodi do promena u kvalitetu vida na početku. S vremenom, mogu se javiti blagi simptomi u vidu nešto češćih glavobolja i blagih bolova u očima, vide se haloi boje duge oko izvora svetlosti.
Kod normotenzivnog glaukoma očni pritisak je normalan, ali je kod ovih pacijenata vidni živac osetljiv i na normalne vrednosti očnog pritiska, tako da ovi pacijenti nakon još i dužeg vremenskog perioda primećuju prve simptome poput slepih, tamnih mrlja u perifernom vidnom polju.
Kod akutnog glaukoma zatvorenog ugla javlja se iznenadan, jak bol u oku, zamućen vid, jaka glavobolja često praćena mučninom i povraćanjem. No, i ova vrsta glaukoma može imati hroničan tok bez simptoma dok ne dodje do potpunog zatvaranja komornog ugla ili se ne javi akutni napad. Postoji i sekundarni glaukom koji nastaje kao posledica nekog oboljenja oka ili povrede oka.
Glaukom najpre dovodi do ispada u perifernim vidnom polju u vidu tamnih mrlja, a kako bolest napreduje i vidni živac više propada, vid se svodi na tzv. “tubarni vid”, kada je očuvan samo centralni vid i pacijent vidi kao kroz tunel, a na kraju nastaje neizlečivo slepilo.
Iz navedenog se lako može zaključiti da su redovni oftalmološki pregledi jedini način ranog otkrivanja glaukoma. Jedini siguran način za postavljanje dijagnoze jeste kompletan oftalmološki pregled. Samo merenje očnog pritiska nije dovoljno, kao što ni samo povišen očni pritisak ne znači da imate glaukom. Pregled za rano otkrivanje i postavljanje dijagnoze glaukoma obuhvata merenje očnog pritiska, pregled komornog ugla, pregled očnog živca, ispitivanje perifernog vida (kompjuterizovana perimetrija), OCT vidnog živca i makule (optička koherentna tomografija) i merenje debljine rožnjače (pahimetrija).
Neki ljudi imaju veći rizik za dobijanje glaukoma. U rizični grupu spadaju ljudi koji su:
-stariji od 40 godina;
-sa pozitivnom porodičnom anamnezom (koji imaju članove porodice sa glaukomom);
– sa povišenim očnim pritiskom;
– dalekovidi ili kratkovidi;
– imali povredu oka;
– duže koriste kortikosteroide, bilo lokalno ili sistemski;
– sa tankim rožnjačama u centralnom delu;
– leče diabetes, povišen krvni pritisak, migrenu, imaju lošu cirkulaciju.
Glaukom je neizlečiva bolest. Pravovremenim otkrivanjem i odgovarajućim lečenjem može se zaustaviti ili značajno usporiti dalje propadanje vidnog živca i sprečiti slepilo. Terapija glaukoma može se sprovoditi lekovima u vidu kapi, laserskom terapijom i/ili hirurški. Terapija glaukoma nije privremena i pacijenti moraju doživotno biti pod stalnim nadzorom oftalmologa. Cilj terapije je da se normalizuje i stabilizuje očni pritisak i spreči dalje propadanje vidnog živca.
Nastanak glaukoma se ne može sprečiti kod predisponiranih osoba, ali zato pravovremenim otkrivanje može sprečiti dalje propadanje vidnog živca i vida.
Upamtite, redovne posete očnom lekaru su ključne! Preporuke su da zdrave osobe starosti do 40 godina, bez drugih očnih oboljenja i navedenih faktora rizika, obavljaju očni pregled na svakih 5-10 godina, osobe starosti 40-54 god. na svakih 2-4 godine, 55-64 god. na svakih 1-3 godine, a stariji od 65 godina jednom godišnje. Jako je bitno upućivati decu na propisane sistematske preglede.
Zdrav način života, redovna fizička aktivnost, održavanje normalnog nivoa šećera u krvi i normalnog krvnog pritiska, nošenje odgovarajuće zaštite za oči tokom obavljanja poslova i sportova rizičnih za povredu oka, mogu biti od pomoći kao preventivne mere.
I na kraju, još jednom bih istakla značaj redovnih poseta očnom lekaru. Uspešno lečenje glaukoma je rezultat timskog angažovanja lekara i pacijenta. Lekar će propisati terapiju, a na pacijentu je da prati savete lekara i koristi redovno propisanu terapiju. To je tim koji, kada se postavi dijagnoza glaukoma, nastavlja da sarađuje stalno.
Ne zaboravite, glaukom je “tihi kradljivac vida”!
Spec. dr med. Dženana Detanac, oftalmolog. Medicnski fakultet i specijalizaciju iz oftalmologije završila na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao specijalista oftalmologije radi na očnom odeljenju Opšte bolnice Novi Pazar od 2013. godine. Član predsedništva Oftalmološke sekcije Srpskog lekarskog društva. Stručno usavršavanje: Kurs iz osnova ultrazvuka i ehobiometrije, Banja Koviljača, 2019; Kurs uktrazvuka oka i orbite, Banja Koviljača, 2019. Dodatno stručno usavršavanje iz oblasti ultrazvuka oka i orbite obavila na Klinici za očne bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd, 2019. godine.
