Četvorica mladih ljudi, Semin Mulić, Hamza Ajdinović, Dželal Hakić i Ramiz Tutić, studenti arhitekture na Državnom univerzitetu, pokreću prvi arhitektonski časopis u ovom gradu. Ime časopisa je “Archiculture”, a više o njemu govorili su za taktinfo.
Šta vas je inspirisalo da dođete na ideju za pokretanje arhitektonskog časopisa?
- Odgovornost. To je ono što smo najpre osetili, pre nego što smo došli na ideju za formiranje ovog časopisa. Odgovornost prema generacijama koje dolaze, a kojima neće ostati pisani trag o bogatoj zaostavštini koju grad Novi Pazar poseduje. Tu na scenu stupa Archiculture časopis, kao odgovor na taj problem i strepnju.
Isto tako, ideja je bila napraviti snažnu zajednicu arhitekata koji će pokrenuti poztivnu klimu u Novom Pazaru, a koja će zahvatiti i okolne gradove i region. Jer mi smo grad, mladih i entuzijastičnih ljudi, ali i ne samo to, već grad velikih stručnjaka koji nemaju prostor da pokažu sve ono što znaju, planiraju i rade.
Podrška mladim i još neafirmisanim ljudima iz ove oblasti, kao i promovisanje onoga na šta se moramo osloniti, na ono što predstavlja našu budućnost, a to su studenti i njihove ideje, nesumnjivo je bio jedan od pokretača stvaranja ovog časopisa.
Podizanje svesti o značaju arhitekture, urbanizma i enterijera na svakodnevni život čoveka. Kako prostor koji se projektuje zapravo olakšava (ili otežava) funkcionisanje i obavljanje potreba i navika ljudi…
Kako ste došli do imena?
Ime Archiculture, ili arhikultura nije književni pojam. Izmišljen je. On nastaje iz više razloga.
Biti kulturan znači sa jedne strane, posedovati manire i adekvatan način ponašanja, a sa druge, imati znanje i svest o svojim znamenitostima, istoriji i svemu onome što predstavlja kulturu jednog naroda kojem individua pripada.
A arhikultura, je sve to samo sa arhitekturom u fokusu. To znači poznavati osnovna načela, pravila i normative, i možda bolje reći, poznavati šta ne sme ili ne bi trebalo da se radi u domenu ove struke, a što je postalo, nažalost, normalno.
Ukoliko svaka individua postane arhikulturna, svesna pravila, obaveza i načela, svakom će u našem gradu biti bolje. A tome ovaj časopis i teži.
Koliko vas radi na toj ideji?
- Ova ideja jeste kreirana od strane XYZ Tima. Tima studenata 3.godine arhitekture na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, a njega čine četiri člana( Semin Mulić, Hamza Ajdinović, Dželal Hakić i Ramiz Tutić). No, ideja je podržana i od strane profesora, asistenata i kolega sa fakukteta, kao i arhitekata iz našeg, ali i okolnih gradova, koji se uključuju slanjem svojih projekata, istraživanja ili saveta.
Šta najviše volite kod svoje profesije?
- Arhitektura je širok pojam, samim tim i raznovrstan i dinamičan. Biti arhitekta znači imati mogućnost obavljanja preko 40 različitih poslova, što povećava mogućnost zapošljavanja. Ali sa druge strane, one, po nama mnogo bitnije, arhitektura jeste sredstvo koje smo odlučili da koristimo kako bismo na najbolji mogući način doprineli zajednici i gradu u kojem smo rođeni i u kojem odrastamo, studiramo i živimo.
Kakav je Novi Pazar, po vašem mišljenju, arhitektonski grad?
- Bogat. To bi bila jedna reč koja bi ga mogla opisati. Kroz njegovu istoriju prožimaju se rimska, osmanska, srpska, bošnjačka, jugoslovenska i moderna arhitektura, praveći od njega svojevrstan dinamični muzej koji se iz dana u dan menja. Od zaostavštine kakva je kula Motrilja, Petrova crkva, Altun Alem džamija, Sopoćani, Đurđevi stupovi, do neprevaziđenog hotela Vrbaka, Lučnih zgrada, SDK zgrade i tako dalje i tako dalje… sve navedeno iziskuje veliki tim ljudi za duboku analizu i obradu istih, što dovoljno govori o njihovoj veličini i značaju u svakom značenju ovih reči.
Šta su mane a šta prednosti u arhitekturi Novog Pazara?
- Filozofija našeg studija i tima jeste jednostavna, kredibilitet za davanje kritike se stiče samo onda kada imate adekvatno rešenje za date probleme koji su aktuelni. Praksa kod nas je da svako prstom ukazuje na mane, i svako zna šta ne valja, ali retko ko se usuđuje da uloži vreme, trud i znanje da za taj, fakat problem, nađe i osmisli i predstavi rešenje. S toga, trudimo se da ističemo prednosti, a one su brojne i da nađemo rešenja na postojeće probleme. Raznovrsnost, bogastvo, značaj, tradicija, ali i veliki potencijal u vidu turizma i uklapanja u urbani ambijent budućim projektima, sve su to prednosti arhitekture u našem gradu.
Koja vam je omiljena zgrada ili ulica u Novom Pazaru, a koja zaslužuje arhitektonsku analizu?
- Naš prvi izbor, i građevina koja po svom kvalitetu, uticaju, inovativnosti i nemogućnosti da se svrsta u bilo koji arhitektonski pravac, zaslužuje i čitav jedan broj našeg časopisa, i građevina koja jeste prva tema naše analize u prvom broju, zasigurno jeste hotel Vrbak.
A ulica koja ima potencijal da postane nalik pariškim avenijama jeste ulica Stefana Nemanja, i naravno, večita želja arhitekata sa ovih prostora, jeste da Ulica Prvog maja, nekadašnja Stambol džada vrati stari sjaj.
Koliko ima prijava do sada za objavljivanje radova u časopisu?
- Podrška koja je došla, zainteresovanost ljudi, i veliki broj dostavljenih projekata su nas u najmanju itekako iznenadili. Ljudi su ovo shvatili ozbiljno i na pravi način, čime smo jako zadovoljni i zahvalni.
Kakva je reakcija zajednice na ideju arhitektonskog časopisa, imate li podršku?
- Podrška je ogromna, možda u tolikoj meri i neočekivana, ali zasigurno prija. To dodatno povećava odgovornost da ovo što smo započeli nastavimo i uradimo na pravi način. Podrška, ali i pravi saveti i strategija su došli najpre od naših profesora sa studijskog programa, a kasnije i gotovo svih ljudi koji su u vidu projekata i istraživanja, pomogli ovu ideju, i ovom prilikom im se srdačno zahvaljujemo.
Ideja je, kako mladi arhitekte kažu, da časopis ima oko 100 strana i da izlazi dva puta godišnje. Poziv za objavljivanje rada u časopisu je javan i pozvani su svi arhitekte iz Sandžaka, države i regiona.
Mail za prijavljivanje office@archiculture.xyz
Prvi broj se očekuje početkom ove godine.
