“Pretnje po BiH postoje, jer predstavnici RS kontinuirano govore o otcepljenju, odvajanju entiteta od države. Dodik je nedavno izjavio da Bošnjaci mogu imati 25 posto teritorije. Neki su to shvatili kao prostor za etničke incidente”, kazao je Šmit u svom obraćanju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
On je istakao da je njegov mandat da nadgleda sprovođenje Dejtonskog sporazuma i da za to ima podršku Saveta bezbednosti.
“Savet bezbednosti je više puta iskazao podršku mom radu. Već se radujem svom izveštaju narednog meseca”, dodao je Šmit.
Osvrnuo se na izlaganje srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović, koja je iznela teške optužbe na Šmitov račun, navodeći da se u njemu “ne poštuju činjenice ni pravni okvir BiH”.
“Nadam se da shvatate da ovo nije mesto da govorimo o uvredama, ovo je mesto da razgovaramo jedni s drugima. Pozivam na više tačnosti, jedino što vidim je zlonamernost”, kazao je Šmit.
On je istakao da kao visoki predstavnik mora da bude garant postojanja entiteta, koji su delovi BiH, koja ima međunarodni subjektivitet, dodavši da je RS integralni deo BiH.
Šmit je rekao da je i Cvijanovićka, prisustvujući skupovima “Granica postoji”, prihvatila pozive da se blokira administrativna linija između dva entiteta, što je, kako je naveo, kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma.
“Kao visoki predstavnik smatram da BiH može doći u stanje politički nestabilnosti, ali to se može sprečiti vraćanjem na Dejtonski sporazum, pogotovo kad EU nudi put integracija”, ocenio je visoki predstavnik.
On je za trenutnu političku krizu u BiH optužio lidere RS.
U Savetu bezbednosti večeras se održava sednica na kojoj se, na zahtev Rusije, raspravlja o stanju u BiH.
Na početku sednice, pomoćnik generalnog sekretara za Evropu, Centralnu Aziju i Ameriku Ujedinjenih nacija Miroslav Jenča rekao je da su se od jula prošle godine, kada se o stanju u BiH govorilo u Savetu bezbednosti, desile pozitivne, ali i zabrinjavajuće stvari.
Pozitivnim je naveo to što je BiH u martu dato zeleno svetlo za otvaranje pregovaračkog statusa za članstvo u EU.
Potom je naveo da su u skorije vreme iz BiH dolazile zabrinjavajuće izjave, koje se odnose na secesiju, negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, što može da ima uticaja na mir i pomirenje u BiH.
“Protiv Muslimana u BiH je počinjen genocid u i oko Srebrenice u julu 1995. godine i to je potvrdio i Međunarodni sud pravde”, rekao je on, dodavši da sve političke vođe, kao i mediji, treba da pokažu poštovanje prema svim žrtvama, te da se posvete pomirenju i stabilnosti zemlje.
