Nobelove nagrade se ove godine dodeljuju u svetlu sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, i svetske klimatske krize.
Po tradiciji u ponedeljak će biti saopšteno ime dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, u utorak za fiziku, u sredu za hemiju, u četvrtak za književnost i u petak za mir. Narednog ponedeljka biće saopšteno ime dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju.
Do sada su jedino dva dobitnika odbila Nobelovu nagradu za književnost. Boris Pasternak je to uradio pod pritiskom sovjetskih vlasti 1958. godine, dok je Žan-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre), koji je odbijao sve nagrade, Nobela odbio 1964. godine.
Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu, pronalazaču dinamita, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za pojedince koji su dali najznačajniji doprinos čovečanstvu.
Nobel je u Parizu 1895, godinu dana pred smrt, u svoj testament uneo želju da bude osnovan Nobelov fond iz kojeg bi se dodeljivale nagrade najzaslužnijima.
Nobel (1833-1896) je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, medju kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.
Povodom 300. godišnice, Centralna banka Švedske je 1969. godine ustanovila i Nobelovu nagradu za ekonomiju.
Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na devet miliona kruna (oko milion evra), a novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.
Ceremonija uručenja nagrada tradicionalno je 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela.
Nobelove nagrade su prošle godine dobili:
– za mir – Narges Mohamadi (Iran)
– za medicinu – Katalin Kariko (Mađarska) i Dru Vajsman (SAD)
– za fiziku Pjer Agostini (Francuska), Ferend Kraus (Mađarska) i An Luije (Francuska),
– za hemiju – Mungi Bavendi (SAD), Luis Brus (SAD) i Aleksej Ekimov (Rusija),
– za književnost – Jun Fose (Norveška)
– za ekonomiju – Klaudija Goldin (SAD).
