U danas objavljenom izveštaju WMO se takođe navodi da su glečeri koji napajaju mnoge reke u svetu pretrpeli najveći gubitak mase u poslednjih pet decenija, upozoravajući da topljenje leda može ugroziti dugoročnu bezbednost vode za milione ljudi širom sveta.
“Podaci govore o opasnosti u vidu sve ekstremnijih padavina, poplava i suša koje nanose veliki danak životima, ekosistemima i ekonomijama”, rekla je generalni sekretar WMO Selest Saulo.
Ona je rekla da su rastuće temperature delimično dovele do toga da hidrološki ciklus postane “nestalniji i nepredvidiviji” na načine koji mogu da proizvedu “previše ili premalo vode” i kroz suše i kroz poplave.
WMO kaže da se oko 3,6 milijardi ljudi suočava sa neadekvatnim pristupom vodi najmanje mesec dana godišnje a očekuje se da će ta brojka porasti na čak pet milijardi do 2050. godine.
Svet se suočio sa najtoplijom godinom u istoriji 2023. godine, a leto ove godine je bilo i najtoplije leto ikada koje je izazvalo znake upozorenja za mogući novi godišnji rekord u 2024. godini.
“U poslednje 33 godine podataka, nikada nismo imali tako veliko područje širom sveta koje je bilo pod tako suvim uslovima”, rekao je Stefan Ulenbruk, direktor hidrologije, vode i kriosfere u WMO.
WMO je pozvao na poboljšanja u prikupljanju i razmeni podataka kako bi se razjasnila stvarna slika o vodnim resursima i pomoglo zemljama i zajednicama koje mere treba da preuzmu kao odgovor.
U izveštaju se navodi da su jug SAD, Centralna Amerika i južnoameričke zemlje Argentina, Brazil, Peru i Urugvaj suočene sa uslovima suše i “najnižim nivoima vode ikada zabeleženim u Amazonu i jezeru Titikaka”, koje se nalazi na granici između Perua i Bolivije.
