Prema rezultatima poslednjeg popisa u Beogradu, zajedno sa okolnim prigradskim naseljima, živi oko 1,7 miliona ljudi.
Vasiljević je na televiziji Insajder kazao da su ljudi bez krova nad glavom najčešće nevidljivi za sistem i da ne postoje zvanični podaci o broju beskućnika, već da organizacije koje im pružaju direktnu podršku vode određene evidencije.
“Kada nemate lična dokumenta, vi ne možete da pristupite nijednom pravu iz oblasti socijalne zaštite. Nevidljivi su, između ostalog, i zbog toga što smo mi ponovo propustili priliku da na poslednjem popisu na adekvatan način popišemo broj ljudi koji su pogođeni beskućništvom. Vi ako nemate pouzdane podatke, ne možete ni da kreirate odgovarajuće mere podrške za ove ljude”, kazao je Vasiljević.
Prema njegovim rečima, država treba da radi na otklanjanju administrativnih prepreka da bi ti ljudi mogli da zadovolje primarne potrebe.
“Na sistemskom nivou treba raditi na donošenju nacionalne stambene strategije u kojoj bi osobe u situaciji beskućništva bile prepoznate kao posebno ranjiva kategorija. Neophodno je raditi na razvijanju održivih modela socijalnog stanovanja, koji bi bili namenjeni trajnom stambenom zbrinjavanju osoba koje su pogođene beskućništvom, nasuprot ovih privremenih modela, kao što su svratišta i prihvatilišta”, naveo je Vasiljević.
