Sagovornik Novog magazina objašnjava da samo u Ratajskoj ima 102 kuće, a čak 85% meštana živi isključivo od voćarstva i povrtarstva. To su porodice sa po pet ili šest članova, kojima su plodovi zemlje jedini izvor prihoda. Ako im neko oduzme vodu iz reke, kaže, neće imati od čega da žive.
A investitor mini hidroelektrane Velika Ploča upravo to hoće, u čemu mu pomaže Ministarstvo rudarstva i energetike koje mu je za nju nedavno izdalo energetsku dozvolu, zanemarivši činjenicu da je Zavod za zaštitu prirode Srbije sproveo je istraživanja sliva Ratajske reke i započeo izradu Studije zaštite, koja je uvrštena u Plan zaštite za 2024. godinu.
„Zašto bi neko želeo da ukroti tu reku? Leti je njen tok slabiji, a na četiri do pet mesta potpuno ponire. Oni su došli prošle godine i zatekli vodostaj kakav nije viđen poslednjih 50 godina i zbog toga misle da mogu da grade MHE. Imam skoro 70 godina i znam koliko je Ratajska reka značila mojoj porodici ali i celoj zajednici. Moji roditelji su odrasli uz nju, bila nam je jedino izvorište vode – tu smo pili, prali veš i živeli od njenog toka”, priča Ljuljić.
Dodaje da su građani Ratajske, okolnih sela i nevladine organizacije odlučni da koriste sva dostupna pravna sredstva kako bi zaštitili prirodu i dali do znanja da niko nema prava da oduzme reku.
„Odrastao sam na toj reci – naučio sam da plivam i veslam, a isto to su radila i moja deca, sada i moji unuci. U letnjem periodu ima na stotine dece jer mi nemamo velike mogućnosti da pošaljemo decu na more, ja prvi nisam mogao da vodim svoju decu. Deci je reka i more i mesto za igru, uče da plivaju i druže se u prirodnom okruženju”, navodi Ljuljić za Novi magazin.
Predeo oko Ratajske reke opisuje kao netaknutu prirodu, u kojoj šume hrasta, bukve, breze i smrče čine područje posebnim, a Ratajska reka dom je retkim vrstama rakova i riba specifičnih za ovaj kraj, što dodatno potvrđuje njegov ekološki značaj.
„Mlađe generacije treba da čuvaju našu reku i prirodu kao zenicu oka, kao što smo čuvali mi. I danas ćemo se truditi da po svaku cenu sačuvamo naše prirodno blago i suprotstavimo se da niko ne oduzme ovu vrednost koju imamo”, kaže naš sagovornik.
Dodaje da MHE možda donose profit investitorima, ali za građane one predstavljaju samo gubitak. Priroda bi bila uništena, mašine bi ugušile tišinu i meštani bi izgubili jedini izvor prihoda. Poručuje da neće to dozvoliti, ni sada, ni ubuduće.
„Sve što je preostalo od netaknute prirode žele da unište, ali se pitam – kakav bi smisao imao manastir Pustinja, koji se nalazi pored te reke, ako reka nestane? Istraživanja su pokazala gde su nekada bili manastirski konaci, a manastir je izgrađen zahvaljujući sredstvima lokalnih ljudi i priroda oko njega deo je neprocenjivog nasleđa”, zaključuje meštanin sela Ratajska.
