U školskoj 2024/25.godini planirano je da se na 105 studijskih programa upiše 15.303 studenta (9.778 na budžet i 5.525 samofinansirajućih) na osnovne i integrisane akademske studije i osnovne strukovne studije.
U prvom upisnom krugu, međutim, predviđena kvota je tek delimično popunjena. Naime, sa 11.522 upisanih studenta i studentkinja (7.730 na budžet i 3.792 samofinansirajućih), ostalo je slobodno 3.781 mesto (od čega 2.085 na budžetu i 1.696 za samofinansirajuće studente).
Kao i prethodnih godina, najtraženiji indeks je bio za Psihologiju na Filozofskom fakultetu (525 kandidata za 116 mesta). Veliko interesovanje ove godine vladalo je i za Arhitektonski, Elektrotehnički, FON, Fakultet bezbednosti i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja koji su popunili sve upisne kvote, dok je na FASPER-u posle prvog upisnog kruga prestalo jedno mesto.
Najmanje interesovanja brucoši i brucoškinje iskazali su za Rudarsko-geološki fakultet, na kome je posle prvog kruga upisa ostalo 251 slobodno mesto, za Šumarski fakultet (251 slobodno mesto), Poljoprivredni fakultet (502 slobodna mesta) i Filološki fakultet (618 mesta).
Fakultet političkih nauka (FPN) u Beogradu je pre samo deceniju upisivao oko 500 studenata na osnovne akademske studije, od kojih je bilo 150 budžetskih mesta, dok je 350 pripadalo samofinansirajućim studentima. Ove godine fakultet je za pojedine smerove organizovao i treći upisni rok.
Primetno je, takođe, slabo – gotovo nikakvno interesovanje za studijske programe koji školuju nastavnike. Ni u drugom upisnom roku situacija se nije mnogo popravila. Na Hemijskom fakultetu u Beogradu u junu je upisan jedan brucoš na smeru za nastavnika hemije, a u septembru su upisana još dva, pa će tako, prema pisanju portala Euronews u ovoj akademskoj godini smer nastavnik hemije imati ukupno tri brucoša.
„Ukoliko se nešto hitno ne preduzme, školama u Srbiji u narednih pet godina nedostajaće pet do sedam hiljada nastavnika” upozorili su krajem prošle godine na skupu u SANU dekani fakulteta u Beogradu koji školuju nastavnički kadar.
Da bi motivisali studente da se školuju na nastavničkim smerovima, Ministarstvo prosvete donelo je odluku o dodeli posebnih stipendija akademcima za nedostajuća zanimanja, pa tako stipendije od druge godine studija dobijaju studenti matematike, fizike, informatike, engleskog jezika, srpskog jezika i književnosti, kao i nemačkog jezika, a osim beogradskog univerziteta, novčani podsticaj dobijaju i studenti u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Kosovskoj Mitrovici. Ova mera, međutim, nije se pokazala preterano podsticajnom.
Krajem januara 2024. godine formirana je i radna grupa na Univerzitetu u Beogradu, koja bi trebalo da analizira drastičan pad broja studenata u poslednjim godinama.
Prema pisanju Nove Ekonomije iz avgusta 2023. godine, izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predloženo je da škole koje ne uspeju da zaposle nastavnika sa odgovarajućim obrazovanjem to mogu da učine na ponovljenom konkursu, sa osobama koje imaju diplomu osnovnih studija iz tražene oblasti i master diplomu iz bilo koje druge oblasti.
Na broj upisanih brucoša i brucoškinja takođe utiče i demografska situacija u Srbiji koja beleži negativan trend. jer je broj dece upisane u osnovne i srednje škole u Srbiji takođe značajno opao u poslednjoj deceniji. Na primer, školske 2021/2022. godine bilo je upisano 507.374 osnovaca, dok ih je u školskoj 2012/2013. bilo 565.199. Slično smanjenje zabeleženo je i u srednjim školama, gde je broj učenika opao sa 278.288 na 237.313 u istom periodu. Ovaj trend prati i smanjenje broja škola – sa 3.455 na 3.219 osnovnih škola i sa 458 na 454 srednje škole.
Smanjenje broja studenata u Srbiji svakako se može pripisati različitim faktorima, među kojima su i visoki troškovi života, posebno troškovi kirije, kao i urušavanje obrazovnog sistema. Prema statistikama, cene stanova i kirija u većim gradovima, poput Beograda, neprestano rastu, što predstavlja značajan teret za studente koji se uglavnom oslanjaju na skromne budžete i podršku roditelja. U isto vreme, kvalitet obrazovanja i dostupnost opreme u mnogim institucijama se neprestano dovode u pitanje, uz izveštaje o nedostatku savremenih nastavnih sredstava i nedovoljnom broju profesora sa relevantnim kvalifikacijama.
Kao rezultat ovih faktora, mladi se suočavaju sa dilemom: investirati u obrazovanje ili tražiti alternativne puteve koji ne zahtevaju formalno obrazovanje? Mnogi se odlučuju za posao odmah nakon srednje škole, čime se dodatno smanjuje broj onih koji upisuju fakultete. U takvom okruženju, postavlja se pitanje budućnosti obrazovnog sistema i sposobnosti Srbije da pruži kvalitetnu edukaciju koja bi zadovoljila potrebe tržišta rada i isprati promene koje ne utiču samo na pojedince, već i na celokupno društvo, u kome se očekuje da obrazovani pojedinci doprinose razvoju zajednice i ekonomije.
