Radnu grupu koja je radila na predlozima izmena Kodeksa novinara Srbije činili su profesor Snježana Milivojević, Tamara Skrozza, Olivera Milošević, Kristina Kovač Nastasić, Nevena Martinović, Nadežda Budimović i Nino Brajović.
U Kodeks novinara i novinarki Srbije uvršteno je novo poglavlje – Poštovanje dostojanstva.
Njime su obuhvaćene su i smernice o izveštavanju o maloletnicima, kao i grupa poput osoba sa invaliditetom, nacionalnih manjina, LGBT populacije. Nova je i odredba da “novinar ne izveštava sa sahrana, osim u slučaju visoko profilisanih javnih ličnosti”.
Novi Kodeks se od prethodnog Kodeksa razlikuje i uvođenje prava na zaborav, odredbi o korišćenju veštačke inteligencije i društvenim mrežama.
Sadržaj koji je kreiran posredstvom veštačke inteligencije takođe podleže uredničkoj kontroli i urednici snose odgovornost za njega. Mediji su takođe dužni da obaveste javnost da je medijski sadržaj kreiran korišćenjem alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.
U većoj je meri istaknuta nezavisnost novinara od korporativnih interesa – ne samo vlasnika medija, već potencijalnih korporativnih interesa sa strane. Ranije se Kodeks u ovom delu uglavnom odnosio na zaštitu od političkih pritisaka.
Precizirano je ko su javne ličnosti. Dodato je i pravo na zaštitu ličnih podataka u odnosu na medije i sprečavanje medija da “trguju” privatnim podacima, odnosno da ih daju drugim medijima bez odobrenja osobe na koju se podaci odnose.
Uvedena je i odredba o rodno osetljivom jeziku.
“Novinar mora da koristi rodno osetljiv jezik, da se trudi da ravnomerno uključi sagovornike različitih grupa relevantnih za temu (rod, etničko poreklo, starosno doba, seksualna orijentacija) i da odgovorno pristupa različitostima u društvu”, piše u Kodeksu.
Prethodni Kodeks novinara i novinarki Srbije UNS i NUNS usvojili su 2006. godine. Razvoj interneta i digitalnih platformi u poslednjih 18 godina umnogome su promenili rad novinara.
