Neobično prijateljstvo između penzionisanog turskog poštara i labuda koga je spasao održalo se gotovo četiri decenije.
Redžep Mirzan pronašao je Garip, ženku labuda pre 37 godina u selu Sarayakpınar u blizini grada Edirne.
Mirzan i grupa prijatelja išli su prečicom kolima kada su primetili labuda sa slomljenim krilom u praznom polju. Mirzan je odmah uzeo životinju da je zaštiti i držao je u kolima to popodne dok nije mogao da je vrati svojoj kući.
Od tada labudica Garip živi na njegovom imanju u oblasti Karagač, koja se graniči sa Grčkom.
Garip prati Mirzana kad god izađe iz svog ograđenog prostora, ide za njim dok obavlja poslove po imanju ili ide u večernju šetnju.
“Pošto volim životinje rekao sam sebi treba da je donesem kući umesto da je ostavim kao plen lisicama. Navikli smo se jedno na drugo, nikad se nismo razdvojili”, rekao je Mirzan za AP.
Mirzan je nazvao labuda Garip, što bi moglo da se prevede kao “čudno” ili “čudak”.
Garip provodi većinu vremena izvan svoje ograde i nikad nije pokušala da pobegne sa Mirzanovog imanja.
Mirzan, 63-ogodišnji udovac bez dece kaže da mu je ona bila verna i da je odabrala da ostane pored njega, a on se ponaša prema labudu kao prema svom detetu.
Život sa Mirzanom je očigledno bio blagotvoran za Garip. Prema Utočištu za labude sa sedištem u Velikoj Britaniji prosečan životni vek labuda u divljini je 12 godina, a u zaštićenim okruženjima mogu da žive do 30 godina.
