Čajetina želi da bude prva EKO opština u Srbiji

“U opštini Čajetina, što je retkost u Srbiji, više nema divljih deponija, a čitava teritorija opštine, uključujući urbane i ruralne mesne zajednice, komunalno je opremljena”, navodi se u saopštenju. 

Od aprila 2017. godine ta opština učestvuje u Programu “Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza” koji finansira Vlada Švedske i realizuje SKGO. 

Podrška se plasira kroz pet najznačajnijih programskih oblasti – zaštitu životne sredine, unapredjenje poslovne klime na lokalnom nivou, EU integracije i medjunarodnu saradnju, rodnu ravnopravnost i prevenciju i upravljanje vanrednim situacijama na lokalnom nivou. 

Aktivnost tog programa odvija se kroz direktnu podršku unapredjenju usluga za gradjane i privredu, kroz opštinske pakete podrške odredjenom broju lokalnih samouprava sa fokusom na zaštitu životne sredine.

Osim opštine Čajetina, paketi podrške sprovode se još u osam lokalnih samouprava i to u oblasti upravljanja otpadom u Leskovcu i Golupcu, zatim na temu sprovodjenja ispitivanja zadovoljstva korisnika komunalnih usluga sa preporukom unapredjenja rada u Zrenjaninu, Žitištu, Sečnju, Novom Bečeju, Novoj Crnji i u sferi saradnje opština na zaštiti i održivom korišćenju jezera Ćelije u okviru paketa podrške Kruševcu

“Za SKGO saradnja sa Švedskom asocijacijom regiona i opština (SALAR) i  kolegama i partnerima iz Švedske izuzetno je važna, pre svega zbog iskustava na polju zaštite životne sredine koje od njih možemo da dobijemo. Za nas kao organizaciju, a pre svega za naše opštine i gradove članice, ta tema je značajna zato što će jedinice lokalne samouprave morati da iznesu veliki teret evropskih integracija u oblasti zaštite životne sredine”, rekao je programski direktor SKGO za urbani razvoj, životnu sredinu i komunalne delatnosti Miodrag Glupčević. 

Učešćem u programu podrške u oblasti zaštite životne sredine, opština Čajetina dodatno je, kako se navodi, edukovala svoje kadrove, ojačala kapacitete i infrastukturu i donela strateške dokumente neophodne za realizaciju primarne selekcije i odgovornog upravljanja otpadom. 

Pedsednik opštine Čajetina Milan Stamatović rekao je da je svestan činjenice da je neophodno promeniti svest gradjana i da je potrebno krenuti sa edukacijom lokalnog stanovništva u čemu su imali značajnu podršku projektnog tima.

“Nakon toga, morali smo da obezbedimo infrastukturu za pravilno selektovanje otpada i da postavimo kontejnere, koji se uredno prazne i da se smeće odvozi i deponuje onako kako zakon to predvidja”, rekao je Stamatović.

Rukovodilac komunalne službe Komunalnog javnog preduzeća “Zlatibor” i koordinator projekta Vera Blagojević rekla je da je opštini najveća pomoć od tog projekta činjenica  da su postali samostalni u izradi lokalnog plana upravljanja otpadom. 

Iz opštinskog budžeta finansirana je, kako se navodi, nabavka tri namenska kamiona za odvoz i presovanje otpada i 400 plastičnih kontejnera za smeće, napravljena su tri reciklažna ostrva, a izgradnja četvrtog planirana je do kraja godine.

Dodaje se da ukoliko sve bude teklo prema planu, očekuje se izgradnja reciklažnog dvorišta, pored koga će se uskoro naći i kompostana. 

U toku je izrada Studije izvodljivosti za uklanjanje animalnog otpada sa teritorije Čajetine i Užica, koju takodje finansira Švedska vlada.

“Za Čajetince je od presudnog značaja za dalji tok realizacije projekta bila studijska poseta Švedskoj, kada su svi akteri, od predsednika opštine, menadžmenta i radnika komunalnog preduzeća i predstavnika gradjana Čajetine bili u prilici da u praksi vide kako izgleda ‘švedski model’ upravljanja otpado

Švedski ambasador Jan Lundin, svoju zemlju vidi, kako se navodi, kao pouzdanog partnera Srbiji na njenom putu ka integraciji u Evropsku uniju (EU), a pitanje ekologije jeste jedno od gorućih problema. 

“Na ovom složenom pitanju potrebno je raditi godinama. Srbija je krenula tim putem, uz podršku Švedske i EU. Dobra vest je da je probleme sasvim moguće rešiti i to u nekoliko narednih godina, a napredak je vidljiv”, rekao je Lundin.

Očekuje se, kako se navodi, da do 2022. godine, zahvaljujući uticaju tog programa, lokalne samouprave u Srbiji budu bolje pripremljene za pridruživanje EU, sa poboljšanim uslugama, unapredjenim dijalogom sa ključnim akterima i efikasnijom i transparentnijom lokalnom administracijom, koja funkcioniše shodno principima dobre uprave i rodne jednakosti.