Posmatrane populacije divljih vrsta u svetu – sisara, vodozemaca, reptila i riba – u proseku su manje za 69 odsto nego 1970. godine, objavljeno je u novom, 14. izdanju Izveštaja o stanju planete (Living Planet Report, LPR 2022) Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF), koji je predstavljen danas.
Vodeća publikacija WWF-a, koja se objavljuje svake dve godine, donosi naučne dokaze da neodržive ljudske aktivnosti dovode ekosisteme, zaslužne za život na Zemlji, do ivice propasti i poziva svetske čelnike da se udruže u izgradnji održivije, otpornije i zdravije planete za ljude i prirodu.
Do sada najveća baza podataka, koja obuhvata skoro 32.000 populacija 5.230 vrsta, Indeks o životu na planeti, koji je u okviru Izveštaja napravilo Londonsko zoološko društvo (Zoological Society of London, ZSL), pokazuje da je posebno oštar pad zabeležen među populacijama posmatranih kičmenjaka u tropskim krajevima, navedeno je u saopštenju.
Istaknuto je i da je Indeks o životu na planeti indikator ranog upozorenja o zdravlju prirode, a da ovogodišnje izdanje analizira gotovo više od 838 novih vrsta i nešto više od 11.000 novih populacija dodatih od prethodog izdanja 2020. godine.
On detaljno prikazuje kako vrste reaguju na pritiske u svom okruženju izazvane gubitkom biodiverziteta i klimatskim promenama, što omogućava i da se razume uticaj ljudi na biodiverzitet.
Podaci iz Indeksa posebno ukazuju na to da su između 1970. i 2018. posmatrane populacije divljih životinja u Latinskoj Americi i u predelu Kariba opale u proseku za 94 odsto.
Kako je precizirano, promena procenta u Indeksu odražava prosečnu proporcionalnu promenu veličine populacije životinja praćenih tokom 48 godina, a ne broj izgubljenih pojedinačnih životinja niti broj izgubljenih populacija.
Za manje od jednog ljudskog veka, kako je navedeno u Izveštaju, broj posmatranih populacija slatkovodnih životinja smanjen je u proseku za 83 odsto, po čemu ova grupa vrsta prednjači u odnosu na sve druge.
Gubitak staništa i prepreke na migratornim putevima čine oko jedne polovine svih opasnosti koje prete posmatranim vrstama migratornih riba.
Generalni direktor WWF Internacionala Marko Lambertini kazao je da je čovečanstvo suočeno sa dve vanredne situacije izazvane ljudskim delovanjem – klimatskim promenama i gubitkom biodiverziteta, koje ugrožavaju dobrobit sadašnjih i budućih generacija.
“Ovaj Izveštaj iznosi šokantne brojke. Ukoliko želimo da zaustavimo i preokrenemo gubitak prirode, odnosno osiguramo zdravu budućnost za ljude i prirodu, odgovor mora biti promena sistema”, naveo je on.
WWF se zalaže za to da čelnici država, potpisnica Konvencije UN o biološkoj raznolikosti, na konferenciji u decembru ove godine, postignu sporazum sličan Pariskom dogovoru, kojim će se obavezati da će zaustaviti gubitak biodiverziteta i do 2030. godine osigurati svet okrenut očuvanju prirode.
Izveštaj WWF-a pokazuje da su svuda u svetu glavni uzroci smanjenja populacija divljih životinja degradacija i gubitak staništa, eksploatacija, uvođenje invazivnih vrsta, zagađenje, klimatske promene i bolesti.
Neki od ovih uzroka uticali su na gubitak afričkih divljih životinja od 66 odsto tokom posmatranog razdoblja, kao i na ukupan pad od 55 odsto u Aziji i Pacifiku.
“Iako se u Evropi i Srednjoj Aziji beleži najmanja stopa opadanja – 18 odsto, potrebno je naglasiti da su mnoge vrste u trenutku kada su započela merenja već bile pretrpele velike gubitke. Prema najnovijim podacima za Evropu, populacije ptica i sisara beleže pozitivne trendove, dok su vodozemci, gmizavci i populacije slatkovodnih riba u proseku u opadanju”, kazao je programski saradnik WWF Adrije Goran Sekulić.
I u regionu se smanjuju populacije slatkovodnih riba, uglavnom zbog izgradnje hidroelektrana, od kojih su mnoge nepotrebne.
Iz WWF-a su rekli da je neophodno unaprediti način upravljanja prirodnim resursima u svim zemljama regiona i obezbediti uključivanje zajednica i građanskih organizacija u taj posao.
“Smanjenje populacija slatkovodnih vrsta u celom svetu za čak 83 odsto ukazuje na kritično stanje vodenih ekosistema, bez kojih nema ni čoveka na Zemlji. I u našem regionu postoji niz ugroženih vrsta, a najpoznatiji primer je jesetra, riba koja se smatra živim fosilom. Osim toga, i našim velikim zverima, vuku, medvedu i risu (koji je ne tako davno bio na ivici strebljenja na nekim staništima), danas je ugrožen opstanak”, kazao je Sekulić.
WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja.
