Na tribini “Čaj protiv političkih pritisaka” u Kragujevcu, rečeno je da je istraživački tim organizacije Crta pre i posle izbora 2022. godine prikupio svedočenja više od 70 građana koji su bili žrtve ili svedoci političkih pritisaka.
“Iako su politički pritisci, kako je istraživanje pokazalo, deo svakodnevice za mnoge građane Srbije, o tom problemu se nedovoljno govori. Žrtve pritisaka najčešće ćute u strahu od posledica, a deo javnosti na partijske zloupotrebe, ucene i ‘usluge’ gleda kao na pojavu koja se podrazumeva u ‘političkoj borbi'”, navela je Crta u saopštenju.
Zaključak istraživanja je da mehanizmi pritisaka pored aktivnosti vezanih za obezbeđivanje sigurnih glasova, podršku u promociji stranke i političkih aktera ili dokazivanje lojalnosti stranci, obuhvataju i kontrolu nad privatnim životom pojedinca.
“Pritisci se najčešće sprovode po centralizovanom sistemu, i to hijerarhijski, jer se pozicije moći koriste za ispunjavanje partijskih potreba i ciljeva. ‘Zadaci’ obično dolaze direktno od najvišeg rukovodstva stranke i prenose se dalje do rukovodilaca u javnom sektoru, vlasnika privatnih firmi i pojedinaca koji zauzimaju više pozicije ili obavljaju neke od javnih ili stranačkih funkcija”, navela je Crta.
Programski direktor Crte Raša Nedeljkov rekao je da ta organizacija apeluje na nadležne državne organe i na sve političke partije da onemoguće i obustave nelegalne i nelegitimne načine obezbeđivanja političke podrške.
“Dok se građani ne oslobode mreže pritisaka, neće biti uslova za slobodne i poštene izbore, kao ni za ukupan razvoj društva jer će poslušnost strankama sve više da potiskuje stručnost, etičnost i poštovanje zakona”, rekao je Nedeljkov.
