Javni dug je u julu bio 50,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a spoljni oko 70 odsto BDP-a.
Veći deo spoljnog duga odnosi se na državu, odnosno na javni dug. Od 35 milijardi evra javnog duga, 24,5 milijarde evra se odnosi na spoljni dug, a preostalih oko 10,5 milijardi evra na unutrašnji javni dug.
Drugi deo spoljnog duga pripada privatnom sektoru, pre svega bankama i privredi.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), banke su na kraju marta dugovale 4,2 milijarde evra, od čega je 1,5 milijardi kratkoročan dug. Preduzeća duguju inostranstvu 14,7 milijardi evra.
Najveći deo duga privrede, oko 14,2 milijarde evra, odnosi se na druga pravna lica u inostranstvu, koje NBS vodi kao “ostali kreditori”.
Pored toga preduzeća duguju oko 255 miliona evra Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), 135 miliona evra Evropskoj investicionoj banci i još oko 73 miliona razvojnim bankama i agencijama drugih zemalja.
Banke najviše novca duguju drugim bankama u inosranstvu, ali su značajni kreditori i EBRD sa 623 miliona evra i Evropska investiciona banka (EIB) sa 434 miliona evra.
Država duguje raznoraznim poveriocima 8,7 milijardi evra koji su kupili državne hartije od vrednosti.
Stranim vladama država duguje skoro dve milijarde evra, a razvojnim bankama i agencijama drugih država 4,47 milijardi evra.
Najveći poverilac države Srbije je Evropska investiciona banka sa 2,4 milijarde evra, odmah iza sa po 2,2 milijarde evra nalaze se Međunarodna banka za obnovu i razvij (IBRD), deo Svetske banke i Međunarodni monetarni fond (MMF).
Oko 1,4 milijarde evra država duguje i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) i još oko 573 miliona evra Banci za razvoj Saveta Evrope (CEB).
Još oko pola milijarde evra država duguje Pariskom klubu poverilaca koji čine strane države iz perioda pre 2000. godine.
Spoljni dug Srbije, posmatrano od 2005. godine, najveći nivo u odnosu na BDP dostigao je 2012. godine, kada je iznosio 76,1 odsto BDP-a. Narednih godina je padao sve do 2019. godine kada je iznosio 61,4 odsto BDP-a. Međutim, od tada se beleži stalni rast do 69,9 odsto BDP-a, krajem prvog tromesečja ove godine.
Gledano u nominalnim iznosima u evrima, spoljni dug Srbije je neprestano rastao. U odnosu na 2012. godinu kada je spoljni dug iznosio 25,6 milijardi evra, u martu 2023. godine stigao je do 43,6 milijardi evra, što je rast od oko 18 milijardi evra u poslednjoj deceniji. Za poslednjih godinu dana, od prvog tromesečja prošle do prvog tromesečja ove godine spoljni dug je povećan za oko 6,6 milijardi evra.
Ipak pokazatelj otplate duga prema BDP-u danas je znatno povoljniji nego pre desetak godina. Tada je za otplatu duga plaćano 12,6 odsto BDP-a, dok je u prvom tromesečju ove godine taj odnos iznosio 7,7 odsto.
Početkom ove godine 11,4 odsto izvoza je potrošeno za otplatu duga, dok je pre deset godina otplata duga, iako nominalno manjeg, koštala 33 odsto izvoza roba i usluga.
Profesor ekonomije i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, rekao je da dug sam po sebi nije najveća opasnost, već način na koji se koristi.
“Ako smo se zadužili da izgradimo fabriku ili infrastrukturu, nešto što će nam pomoći da povećamo BDP, onda je zaduživanje u redu. Pa ceo svet živi na kredit. Ali ako se zadužujemo da bi bacali novac iz ‘helikoptera’, to nije dobro”, rekao je Dugalić.
Dodao je da nije isto kada se poredi dug, posebno javni dug, velikih razvijenih država sa dugom malih ekonomija.
“Nisu isto njihove i naše mogućnosti otplate duga. Velike ekonomije se oslanjaju na unutrašnji javni dug za koji im ne trebaju devize da bi ga otplatili”, rekao je Dugalić.
