Predsjednica najeminentnije i najstarije organizacije za ljudska prava na u Sandžaku Semiha Kačar rekla je da je većina obimne dokumentacije iz tog perioda, o policijskoj torture, otmicama, političkim suđenjima i pritiscima na građane skenirana i digitalizovana i biće dostupna na internetu.
Građa će biti raspoređena po oblicima kršenja ljudskih prava, imaće i edukativnu svrhu, a jedan dio arhiva odnosiće se i na izbjeglice iz Bosne i Hercegovine koje su tokom rata boravile u Sandžaku.
Dio sredstava za projekat “Dostupnost arhivske građe i razvijanje kulture sjećanja na nedavu prošlost”, dobijen je od Grada Novog Pazara, a cilj tog projekta bio je da se sačuva arhivska dokumentacija Sandžačkog odbora iz devedesetih godina.
“Nažalost, danas smo svjedoci da je u našoj zemlji opasna revizija i reinterpretacija skore prošlosto, posebno kada su u pitanju ovi zločini koji su činjeni u Sandžaku. Buvalno, imate pojedince iz političke, pa i društvene elite koji ulažu napore kako bi se obezsmislili i minimiziralo ono što se dešavalo tokom devedesetih, tako da je jako važno što smo uspjeli da sačuvamo ovu dokumentaciju i da je digitalizujemo“, istkla je Kačar u obraćanju medijima.
Većina te građe je digitalna baza sa mogućnošću pretrage i do sredine decembra ove godine biće postavljena na sajtu Sandžačkog odbora. Pored publikacija izdatih devedesetih godina Sandžački odbor za ljudska prava je digitalizovao i izvode štampe iz devedesetih o dešavanjima u Sandžaku.
Kako ističe Semiha Kačar ova građa ima edukativnu svrhu ali koristiće istraživačima, novinarima i institutima. Posebno organizacijama koje se bavi ljudskim pravim i tranzicionom pravdom.
Za digitalizaciju je ostao je dio dokumentacije iz perioda od 2000. do 2017. kada su se građani kroz pravnu pomoć, koju je pružao Sandžački odbor, obraćali po raznim osnovama, kao i bogata foto i video dokumentacija.
– Ljudska prava na dnu društvene ljestvice, postala apstraktna fraza
Nakon više od tri decenije borbe za ljudska prava u Sandžaku Semiha je najavila da se iz zdravstvenih razloga povlači sa čela ove organizacije. Na pitanje da li se isplatilo boriti se za ljudskim prava, zaključuje da će se kad-tad isplatiti.
“Oko nekih stvari se napravio pomak, a oko nekih smo bili nemoćni, ne samo Sandžački odbor, nego i ostale nevladine organizacije. Treba da dođe do političke volje, da se kreira ambijent da bi se nešto popravilo. Nažalost, sada smo također svjedooci, da, kada su u pitanju ljudska prava, ona su postala apstraktna fraza. Ona su na dnu ljestvice vrednovanja. Teško je nešto očekivat u skorijem vremenu jer kod nas ja autoritarna kultura. Tešo da građani mogu računat da su ljudska prava funkcionalan koncept u ovako uređenom društvu, korumpiranom, obezsmišljenim institucijama… Da bi se neki pomak u društvu napravio neohodna je vladavina prava. Ako vi imate i dalje na djelu da se zločini relativizuju, da se zločinci promovišu heroje, ne možemo po drugim segmentima, uopšte, da govorimo da postoji ladavina prava. Ako je tu nema, nema je nigdje“, poručila je ona.
