Veštačka inteligencija umnogome olakšava rad novinara, ali može da predstavlja pretnju po ljudska prava, posebno po slobodu izražavanja i zato je potrebno regulisati tu oblast, rečeno je danas na onlajn diskusiji.
Slavica Trifunović iz Ministarstva kulture i informisanja rekla je da veštačka inteligencija može imati pozitivne implikacije, ali može i da predstavlja pretnju po ljudska prava, posebno po slobodu izražavanja.
“Ministarstvo kulture i informisanja već nekoliko godina prati temu uticaja veštačke inteligencije na ljudska prava kroz saradnju sa međunarodnim organizacijama, sa OEBS-om, Savetom Evrope, Uneskom”, rekla je ona.
Trifunović je podsetila da je ministarstvo u januaru 2020. organizovalo radionicu o uticaju veštačke inteligencije, a da današnji događaj predstavlja zajedničku inicijativu u cilju kreiranja platforme za otvoreni dijalog kako bi ta tema bila pokrenuta u 2021. godini.
“Mediji imaju suštinsku ulogu u demokratskim društvima jer su izvor informacija za javno mnjenje i čuvari javnog interesa”, rekla je ona.
Gordana Janković iz Misije OEBS u Srbiji rekla je da se u današnjem vremenu jako brzo otvaraju mogućnosti, da internet donosi inovacije na svakih 18 meseci i da nema dovoljno vremena da se regulatorno reaguje na sve to.
“Demokratizacija tog procesa je zaista neophodna. Veoma je važno razgovarati i svi pozivaju na obazrivo i na pravovremeno razmišljanje kako treba urediti taj prostor i da se od onog dela koje je zlo, postignu transparentni procesi”, rekla je Janković, ističući da etički aspekti zahtevaju ljudsko učešće u razvoju veštačke inteligencije.
Ona smatra da je potrebno javno i široko učešće u razgovorima o uticaju veštačke inteligencije na slobodu izražavanja, uz učešće institucija poput Ministarstva kulture i informisanja, Fakulteta političkih nauka, Filozofskog fakulteta, ali i novinarskih udruženja, nevladinog sektora i nezavisnih institucija na nacionalnom nivou.
Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) rekla je da postoje prednosti i izazovi sa kojima je potrebno suočiti se po pitanju veštačke inteligencije.
Veštačka inteligencija neće moći u potpunosti da zameni ljude u novinarstvu, dodala je ona, ističući brojne prednosti koje veštačka inteligencija može da donese novinarskoj profesiji, kao što su alati koji pomažu i štede vreme novinarima, alati za bolje targetiraje publike.
“Etika je nešto što je stub novinarstva. To je esencija našeg rada i ona je zapravo i apostrofirana kao glavni izazov. To je polje sa kojim moramo da se suočimo i da imamo spreman odgovor”, rekla je Filipović.
Mediji u Srbiji jako retko koriste alate koji su napravljeni kao proizvod veštačke inteligencije, ali se nadamo da ćemo uhvatiti korak s vremenom i da ćemo uskočiti u taj voz razvoja veštačke inteligencije, dodala je ona.
Filipović je istakla da je dobro što je Srbija napravila strategiju razvoja veštačke inteligencije i da ju je potrebno povezati sa postojećom Medijskom strategijom.
Novinarka BIRN i predstavnica Asocijacije onlajn medija (AOM) Tanja Maksić rekla je da je svaka promena koja dolazi iz sfere veštačke inteligencije ključna za onlajn medije.
Maksić ističe da su za tu vrstu medija suštinski važna pitanja kako će veštačka inteligencija, odnosno algoritmi, uticati na proizvodnju sadržaja, kako da dodju do publike, kako da mere uspeh u tom digitalnom prostoru, koje resurse treba da poseduju da bi ostali konkurentni.
“Mislimo da je ovo jedan od puteva za rešavanje problema, učešće u kreiranju politika, medijskih zakona… još jedan put je samoregulacija i mediji treba da pogledaju sebe i svoju profesiju, a sa druge strane je važno povezivanje sa međunarodnim organizacijama, da se ukači voz, šta recimo radi EU po pitanju algoritama i regulacije društvenih mreža i digitalnog prostora”, rekla je ona.
Jedan od načina za rešavanje problema je, prema rečima Maksić, povezivanje na nivou profesije sa medijima i organizacijma koji su dublje ušli u tu temu.
Današnju diskusiju o veštačkoj inteligenciji i slobodi izražavanja organizovala je Misija OEBS u Srbiji, u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja, Balkanskom istraživačkom mrežom (BIRN), Nezavisnim udruženjem novinara Srbije (NUNS) i Asocijacijom online medija (AOM), a uz podršku Ambasade Norveške.
