12.7 C
Novi Pazar
29/09/2022

Od 2021. izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji

"Nadamo se da će i naša inspekcija moći da nastavi mnogo bolje kontrolu industrijskog ispuštanja otpadnih voda i prilagođavanje industrijskih subjekata"

IZVOR:Beta

U Srbiji je ratifikovan sporazum s Razvojnom bankom Saveta Evrope, kojim su odberena sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, što se očekuje od iduće godine.

To je danas na vebinaru NALED-a o zagađenju voda, rekao pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine, Filip Abramović, i najavio za iduću godinu početak izgradnje 20 do 30 postrojenja za prečišćavanje otpadnih i komunalnih voda, uz pomoć Ministarstva lokalnoj samoupravi.

Rekao je da je pripremljen nacrt Strategije o upravljanju otpadnim muljem, i da se planira priprema lokacija za korišćenje tog mulja kao resursa i energenta.

“Nadamo se da će i naša inspekcija moći da nastavi mnogo bolje kontrolu industrijskog ispuštanja otpadnih voda i prilagođavanje industrijskih subjekata”, kazao je on.

Inspektorka za zaštitu životne sredine u Šapcu, Olivera Kikanović, navela je da su Uduženje 3E i Mreža inspektora Srbije, pod pokroviteljstvom NALED-a i USAID-a, pokrenuli inicijativu za zaštitu i voda i tokova kojima preti potpuno zagađenje.

Ona je podsetila da se u Šapcu od 2017. godine otpadne vode ne izlivaju u Savu, već “u postrojenje dneevno stigne i preradi se 17.000 kubnih metara kanalizacionih i industrijskih otpadnih voda, a godišnje se oko 5.000 tona mulja umesto u reku, zbrinjava u skladu sa zakonom”.

Kikanović je naglasila da je neophodno edukovati stanovništvo Srbije o otpadnim vodama, a potrebno je i veće interesovanje zajednice za zaštitu životne sredine.

Bitno je i “spuštanje nadležnosti na nivo lokalne samouprave uz jačanje kapaciteta nadležnih institucija, potreban je jedinstven registar zagađivača na nivou Republike i jedinstven sistem izveštavanja”, rekla je Kikanović.

Predsednik udruženja 3E, Srđan Gajić, kazao je da je Srbiji neophodno pet milijardi evra da se sprovedu propisi i poboljša stanje u toj oblasti.

Kao najveći trošak, Gajić je naveo izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kojih je u Srbiji premalo, a problem je i kanalizaciona mreža koju mora da ima svako mesto sa više od 2.000 stanovnika, što u Srbiji nije slučaj.

“Industrija ima problem sa finansijama, jer nema pristup fondovima za subvencije da može da izgradi sopstvena postrojenja”, pogrebna da bi bila konkurentnija na tržištu EU koja to zahteva, rekao je Gajić.

NAJČITANIJE

FOTO DANA

Vezani članci

OSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime