16.1 C
Novi Pazar
28/09/2022

Kako su učitelji, nastavnici i profesori zapošljavani u novopazarskim školama prethodnih desetak godina?

Analiza dokumentacije koju je Sto plus radio prikupljao više meseci dokazuje da novopazarske škole zapošljavaju koga hoće, a do posla se može samo ako nemaju „nekog svojeg“. U suprotnom, džaba vam i odbranjen doktorski rad...

Većina prosvetnih radnika, onih koji najbolje znaju kako su prethodnih godina dobijali posao na određeno vreme, na isti način su favorizovani i na javnim konkursima za prijem u stalni radni odnos, pokazuju kopije školskih dokumentacija.

Javna tajna da su prethodnih godina sve škole zapošljavale bez validnih kriterijuma, ikakve nezavisne spoljne kontrole, dokazana je i na „javnim“ konkursima na kojima se unapred znalo ko će i zašto biti primljen u stalni radni odnos.

Kako su učitelji, nastavnici i profesori zapošljavani u prethodnih desetak godina, najbolje znaju oni sami, ali je nepobitna činjenica da se većina njih samo pojavljivala u zbornicama sa rešenjima direktora o zapošljavanju na određeno vreme i nastavljali da rade godinama.

Naravno, sve to ne bi bilo moguće bez političara, koji su odlučili da napokon prosvetarima „odreše“ ruke, kada je usledio i masovan prijem nastavnika, profesora i ostalog osoblja.

„Driblanje“ zakonskih paragrafa

Jagma za rešenjima o stalnom radnom odnosu usledila je posle vladine uredbe, objavljene (slučajno ?) pre poslednjih lokalnih i parlamentarnih izbora, a u kojoj se navodi da „prioritet imaju oni koji već rade“.

Time su, pored onih koji su uredno studirali sa solidnim prosekom ocena, priliku da mirno čekaju starosnu penziju dobili i vlasnici problematičnih fakultetskih diploma za koje niko nije čuo, oni koji su promenili nekoliko fakulteta, studirali po 10 godina, imali prosek jedva iznad šestice…

Pravilnici i bodovne liste poodavno su postali nebitne kategorije, jer su škole izričito navodile da nemaju obavezu rangiranja kandidata po bilo kakvim kriterijumima.

Ipak, naša redakcija je dobila kopiju pravilnika jedne škole, ali je i on skrojen baš tako da favorizuje one koji već rade

Na primer, kandidat koji je diplomirao sa prosekom 10 i na posao čekao sedam godina dobiće i isto toliko bodova. Međutim, kandidat koji je isto toliko godina radio u bilo kojoj školi dobiće tri boda više. Ako je bio te sreće pa je radio baš u toj školi, dobiće još 10 dodatnih bodova-nema šanse da iko drugi ima više!

Nema posla bez partijske, čak ni za doktore nauka

Analiza dokumentacije jasno potvrđuje da su primani upravo oni kandidati koji već rade u istim školama. Retki su primeri da se na konkurs, pored onog koji će biti primljen, javi još neko.

Autori teksta tražili su kopije dokumenata i odbijenih kandidata, na šta su u školama odgovarali da ih ne poseduju, „jer ih po okončanju konkursa vraćaju poštom“.

Ipak, neke su ih (greškom ? ) i dostavile, što je pokazalo još jedan šokantan podatak-škole su odbijale čak i doktore nauka Univerziteta u Beogradu da bi za nastavnika primale kandidata sa završenim četvorogišnjim fakultetom i prosekom jedva sedmica.

„Obrazloženje komisije koja je tako odlučila, a pitam se da li oni bilo šta odlučuju, bilo je da primljeni kandidat (onaj koji je već tu radio-prim. aut.) ima puno više iskustva od mene. Identične rečenice se ponavljaju svaki put kada me odbiju“, reči su odbijenog kandidata na tom konkursu.

Izuzetak su nastavnici matematike, fizike, hemije.. koji relativno lako nađu posao. Razlog leži u činjenici da se prirodne nauke retko izučavaju na fakultetima za koje malo ko zna i u tamo nekim malim opštinama.

Prema rečima drugog mladog čoveka sa čak dva fakulteta, od kojih jedan iz oblasti traženih prirodnih nauka, njemu je nuđen posao u nastavi.

„Dobijao sam pozive, ali tek kada bi shvatili (u školama) da među onima koje bi mogli da zaposle nema onih sa takvim kvalifikacijama. Problem je nastajao onog trenutka kada bi mi „prijateljski“ savetovano da se učlanim u neku partiju. Neću da budem član bilo koje partije i zato ne mogu da radim u struci. Zato moram da radim zanatske poslove…Nije lako, ali imam kičmu i bar hodam podignute glave“, rekao je on za Sto plus.

Kako škole izbegavaju nezgodna pitanja?

Većina direktora i sekretara škola su se prvo „čudili“ potrebom novinara da zaviruju „tamo gde je sve čisto i po zakonu“, žalili da ih, „iako ne mogu da dignu glavu od posla, zatrpavamo nepotrebnim obavezama“, novinare „prijateljiski“ ubeđivali da tu nema šta da se vidi…

Ipak, samo dve škole su ignorisale zahteve, zbog čega ih je, a posle žalbe Sto plus, na zakonsku obavezu „da se ne prave mrtvima“ naterala Kancelarija poverenika za informacije.

Iako su zamoljene samo da kopiraju, a najčešće se radilo o nekoliko desetina stranica, školama je za prikupljanje dokumenata bilo potrebno i po nekoliko meseci.

A.Bajrović
E.Đulović
I.Slezović

NAJČITANIJE

FOTO DANA

Vezani članci

OSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime