Tema medijske pismenosti treba da bude prisutnija u našem društvu, a mladi treba da se zainteresuju i da se medijski opismenjuju, ocenjeno je danas na predstavljanju priručnika medijske pismenosti u Beogradu.
Direktor programa Nova pisemnost Goran Zarić kazao je na predstavljanju projekta na skupu “Nova pismenost za novo doba”, da razumevanje pročitanog kreira kritičko mišljenje i da se tom temom treba više baviti u narednom periodu.
“Ta tema oblikuje naše društvo, bavili se mi njom ili ne”, rekao je i pozvao građane da se uključe u rad na tim poljima.
Najavio je saradnju sa medijima, kako bi razgovarali o načinima oblikovanja teksta, kako bi se građanima bolje i efikasnije privlačila ali i držala pažnja.
Prema njegovim rečima, poslednje dve decenije najzastupljeniji način za sticanje opšteg utiska o tekstu jeste “skeniranje” teksta u obliku slova Z, odnosno pročitani prvi i poslednji red teksta, dok se izmedju tih redova samo prelazi pogledom.
Pomoćnica ministarke kulture i informisanja Slavica Trifunović kazala je da društvo prolazi kroz korenite medijske promene, na šta je najviše uticala digitalizacija.
Ona je rekla da se Ministarstvo kulture i do sada zalagalo za širenje medijske pismenosti kod gradjana, a da je glavno da se informišu mladi.
Trifunović je navela da se gotovo svi učenici osnovnih i srednjih škola informišu putem društvenih mreža, a da najveću ulogu u tome imaju influenseri.
Ocenila je da je u ulozi influensera glavni adut, koji i drži mladima pažnju, mogućnost da se ostvari interakcija u realnom vremenu.
Vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Vladimir Pištalo ocenio je da je medijska pismenost i način informisanja građana “oblik evolucije”.
Priručnik medijske pismenosti nastao je kroz saradnju programa Nova pismenost i Ministarstva kulture i informisanja.
