Tehnički, ako lovelanstvo smanji svoj doprinos zagrevanju planete i ispuni medjunarodno postavljene ciljeve, moguće je da nestane manje od polovine glečera, ali je to, smatraju naučnici, malo verovatno.
U takodje malo verovatnom, najgorem scenariju, da se klima u svetu zagreje još nekoliko stepeni, do 2100. može da nestane čak 83 odsto svih glečera sveta, navode autori studije.
Tokom rada na studiji ispitani su svi kopneni glečeri na svetu kojih na kontinentima ima 215.000, ne računajući one na Grenlandu i Antarktiku. Zato je ovo sveobuhvatnija studija od svih prethodnih.
Koristeći obrasce o različitim nivoima zagrevanja, naučnici su koristili kompjuterske simulacije da izračunaju koliko će glečera nestati, koliko leda će se istopiti i koliko bi to doprinelo porastu nivoa mora.
Svet je sada na putu porasta temperature od 2,7 stepeni Celzijusa od predindustrijskih vremena, što do 2100. godine znači gubitak 32 odsto svetske mase glečera, ili 48,5 hiljada milijardi metričkih tona leda, kao i potpuni nestanak 68 odsto glečera. To bi za 115 milimetara povećalo porast nivoa mora i okeana, koji se već poodiže zbog topljenja ledenog pokrivača i toplije vode, rekao je glavni autor studije Dejvid Rauns, glaciolog i profesor inženjerstva na Univerzitetu Karnegi Melon.
Predviđeni gubitak leda do 2100. kreće se od 38,7 hiljada milijardi metričkih tona do 64,4 hiljada milijardi tona, u zavisnosti od toga koliko se Zemlja zagreva i koliko se uglja, nafte i gasa sagori.
Studija je izračunala da će sav taj led koji se topi svuda dodati od 90 milimetara – u najboljem slučaju, do 166 milimetara u najgorem slučaju svetskom nivou mora, što je i do 14 odsto više od prethodnih projekcija.
Taj porast nivoa mora od 166 milimetara od topljenja glečera značio bi da bi više od 10 miliona ljudi širom sveta živelo na tlu nižem od linije plime. Povećanje nivoa mora u 20. veku usled klimatskih promena bilo je manje od toga.
Ali gubitak glečera znači i smanjenje zaliha vode za veliki deo svetske populacije, veći rizik od poplava i gubitak istorijskih ledom prekrivenih mesta od Aljaske do Alpa, čak i blizu baznog kampa Mont Everesta.
Glečeri su ključni za život ljudi u većem delu sveta, rekla je zamenica glavnog naučnika Nacionalnog centra za sneg i led Tvila Mun, jer “glečeri obezbeđuju vodu za piće, poljoprivredu, hidro’centrale i drugo čime podržavaju život milijarda ljudi”.
