Na prvom sastanku Međusektorske radne grupe za razvoj interkulturalnog obrazovanja, koji je održan danas, rečeno je da su ciljevi njenog rada iznalaženje metoda, alata i praktičnih rešenja kojima bi se nastavnicima i učenicima približilo interkulturalno učenje.
Rok za davanje predloga rešenja je jun 2023. godine, dok su moguća rešenja, koje će grupa analizirati, uvođenje posebnog predmeta u škole koji će se baviti pitanjem interkulturalnosti, obuka za nastavnike i integracija elemenata interkulturalnog učenja u postojeće predmete.
Predstavnica Nacionalna asocijacija nastavnika/ca građanskog vaspitanja i saradnika/ca Mileta Ranđelović izjavila je da bi bolje rešenje bilo uključivanje teme interkulturalnosti u nastavne i vannastavne aktivnosti.
“Radna grupa je iznela stav da treba da razmišljamo u pravcu osnaživanja nastavnika svih predmeta da razvijaju ovu kompetenciju interkulturalnosti, ali i osnaživanje svih budućih nastavnika i pedagoških radnika da prepoznaju prostor kako mogu da rade na ovu temu. Projektom je predviđeno da do juna kao grupa dođemo do konkretnih rešenja, na terenu rezultati za sada nisu dovoljno vidljivi, ali ćemo na narednim sastancima analizirati dosadašnju primenu postojećih praksi i davati smernice za razvijanje ovog segmenta obrazovanja i vaspitanja”, rekla je Ranđelović.
Maja Mitrović iz Gimnazije Zaječar istakla je da se u njihovoj školi već 15 godina aktivno primenjuju principi i kompetencije interkulturalnosti, a kroz programe razmene učenika.
“Učestvujemo u programima razmene učenika preko organizacije ‘Interkultura Srbija’. Ono što nama znači jeste ta praktična primena kada imamo priliku da ugostimo stranog učenika. Interkulturalnost ne podrazumeva samo razmenu iskustava i kultura sa inostranstvom, već i unutar naše zemlje i zajednice i to takođe podrazumeva razmenu različitih kultura”, rekla je Mitrović.
Predstavnica Evropskog pokreta u Srbiji Zorana Milovanović istakla je da je taj pokret pokrenuo inicijativu za formiranje radne grupe u okviru projekta “Zajedno za razvoj interkulturalnog obrazovanja” koji je podržala Beogradska otvorena škola, a finansirala Evropska unija.
“Ova radna grupa je neformalna jer ne obavezuje pravno nijednog člana radne grupe, ali je velika dobra volja svih aktera da narednih nekoliko meseci radimo na iznalaženju načina, metoda i alata koji mogu da se približe nastavnicima i učenicima kada je u pitanju interkulturalno učenje. Sve ovo je u okviru postojećeg sistema jer temelji za interkulturalno učenje već postoje u obrazovnom sistemu Srbije”, rekla je Milovanović.
