Uoči završnice sudjenja za ubistvo nekadašnjeg vlasnika Dnevnog Telegrafa i Evropljanina, zakazane za pnedeljak, 6. mart, pred Apelacionim sudom u Beogradu, Ribeiro je za portal Cenzolovka ocenila da je ubistvo novinara “ekstreman slučaj” i da kazna za takav zločin “mora biti proporcionalna”.
“Pravda mora biti brza i mora stvarno imati efekta, u suprotnom će posejati nepoverenje u institucije. Naročito u slučaju kao što je ovaj, poslaće pogrešnu poruku da će nekažnjivost na kraju nadjačati. Veoma je važna brza pravda koja ima efekta i da budemo sigurni da su svi počinioci i oni koji su zločin isplanirali, kažnjeni. Da prekinemo krug nekažnjivosti”, rekla je predstavnica OEBS.
Ribeiro je ocenila da se “mora osigurati da pravda ide u dobrom pravcu” jer kako je rekla, demokratija je dovedena u pitanje kada vladavina prava podbaci.
“Moramo osigurati da na kraju pravda ne bude simbolična, već da kazna bude proporcionalna ozbiljnosti zločina. Veoma je važno da se osigura da, pre svega, sudstvo bude nezavisno, da je u stanju da obezbedi pravdu i da finalni rezultat bude adekvatna kazna”, navela je ona.
Komentarišući što ni posle 22 godine nije podignuta optužnica za ubistvo novinara Milana Pantića i što sudjenje za paljenje kuće novinara Milana Jovanović nije završeno iako proces traje duže od četiri godine, Ribeiro je ocenila da su svi ti slučajevi “veoma zabrinjavajući i da moraju biti u potpunosti istraženi”.
“Vi još imate sve te slučajeve u Srbiji ali uprkos tome, i kada ovo kažem ne pokušavam da minimalizujem ozbiljnost slučajeva koje je potrebno istražiti, videla sam neke dobre korake koje je preuzela Vlada. Ali da li je to dovoljno, to je pitanje. I zašto nije dovoljno, zašto ne radi dovoljno brzo kako bi trebalo, to je takođe pitanje”, navela je predstavnica OEBS.
Ona je pohvalila postojanje različitih incijativa, poput Komisije za istraživanje ubistava novinara, vladine Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i Stalne radne grupe za bezbednost novinara ali i ocenila da je preduslov za njihov efikasan rad postojanje političke volje.
“Ako ne postoji politička volja, možete kreirati veoma interesantnu koreografiju, ali ako ne uložite napor da dođete do rezultata, nećete uspeti. Bila sam u Srbiji, imala sam puno sastanaka sa vlastima na različitim nivoima, uverili su me da postoji snažna politička posvećenost kada je reč o istrazi svih ovih slučajeva i bezbednosti i zaštiti novinara”, kazala je Ribeiro.
Dodala je da je upoznata sa podacima o učestalim pretnjama i fizičkom nasilju nad novinarima u Srbiji i ocenila da je baza podataka u kojoj se registruju ti slučajevi, veoma dobra inicijativa.
“Situacija zaista zaslužuje pažnju. Na vlastima je da obrate pažnju i da osiguraju da se situacija popravi. Imamo sada projekat za bezbednost novinara i ideja je da se sakupe najbolje prakse, obezbede vodič i preporuke za države članice, kako bi one osigurale zaštitu novinara na pravi način. To je u skladu sa njihovim obavezama prema OEBS-u i zaštiti novinara”, navela je Ribeiro.
Apelacioni sud u Beogradu otvoriće u ponedeljak, 6. marta završni pretres u procesu protiv optuženih za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine.
Pretres predstavlja uvod u završnicu suđenja četvorici bivših pripadnika Resora državne bezbednosti – Radomiru Markoviću, Milanu Radonjiću, Ratku Romiću i Miroslavu Kuraku (u bekstvu) za ubistvo Ćuruvije.
Istraga o ubistvu trajala je 16 godina, a suđenje optuženima počelo je u junu 2015. ;
Veće Specijalnog suda za organizovani kriminal donelo je dve prvostepene presude, kojima su optuženi proglašeni krivim i osuđeni na po 30, odnosno 20 godina zatvora, dok je kao neposredni izvršilac ubistva presudama označeno NN lice.
