Tribina je organizovana kao završni skup ranije održanih devet neformalnih diskusija, a u okviru kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), sa ovdašnjim ženama različitih godina i obrazovnih profila.
Učesnice skupa i panelisti su ukazali da su glavni razlozi što žene ne prijavljuju nasilje strah od nasilnika, sramota, strepnja od osude okoline, nepovoljna ekonomska situacija, ali i nepoverenje u nadležne institucije.
Razjašnjeno je da je nasilje moguće i anonimno prijaviti policiji, da se pod njim ne podrazumeva samo fizičko, već i psihičko zlostavljanje, koje je naročito učestalo, te da odgovornost za prijavu nasilja ne može biti samo na ženama, već i na njenom neposrednom okruženju koje ga primećuje.
Građanska aktivistkinja Biljana Maletin, iz Ženske platforme za razvoj Srbije, rekla je da je ove godine broj prijava nasilja u porodici veći nego ikada.
“Prošle godine smo imali ukupno 27.000 prijava, a ove godine je mesečno bar 200 ili 300 prijava više. Samo u avgustu je bilo preko 2.500 prijava, tako da na kraju godine očekujemo baš veliki broj. Taj broj prijava ne znači da je nasilje povećano, iako ima i tih indicija posebno tokom pandemije korona virusa, već da žene polako počinju da veruju sistemu i da su spremne da prijave nasilje“, rekla je Maletin.
Ona je istakla da izveštaj za prošlu godinu pokazuje da je broj krivičnih prijava i procesuiranih dela nasilja u porodici smanjen u odnosu na 2021. godinu.
“Loša vest je da procesi traju dugo, nisu dovoljno efikasni i zapravo tužilaštvo i žene ne uspevaju da dokažu nasilje u porodici. U tom delu između svega nama se dešavaju femicidi, jer nasilnik na neki način dobija poruku da mu niko ništa ne može“, rekla je Maletin.
Ukazala je na problem nepostojanja objedinjenih podataka na jednom mestu u Srbiji.
Viši javni tužilac Adnan Baćićanin rekao je da je prema zvaničnim podacima u prethodnih pet godina bilo ukupno 376 krivičnih prijava nasilja u porodici u Novom Pazaru.
“Za ovu godinu još uvek nemamo podatke, ali prošle godine su bile 72 prijave, 2021. godine 58, dok je 2020. godine bilo 59 prijava. Osim toga, 2019. godine imali smo 91 prijavu, a 2018. godine ukupno 96”, rekao je on.
Istakao je da ove podatke treba uzeti sa rezervom, jer se one odnose na broj prijava izvršilaca, te da u okviru jedne prijave može biti jedno ili više oštećenih osoba.
“Takođe, na ove brojeve treba dodati i brojeve obaveštenja o događaju koji su prijavljeni Policijskoj upravi u Novom Pazaru, a nisu dobili status krivične prijave. U takvim slučajevima su se tužioci izjašnjavali da nema dela, te da se izvrši upozorenje nad prijavljenim”, rekao je Baćićanin.
On je apelovao na žene da ne odustaju od prijava, da se ne povlače, već da pravdu hrabro isteraju do kraja.
Psihološkinja Marija Tiosavljević, iz Udruženja psihologa u Novom Pazaru, kaže da je tokom rada sa decom i mladima zaključila da je pozadina mnogih njihovih problema zbog kojih im se javljaju upravo nasilje u porodici.
“Deca na svoj način proživljavaju sve ono što se dešava u porodici, a poremećeni odnosi, naročito nasilje, utiče na njihov razvoj. Na žalost, oni često veruju da su krivi ukoliko otac tuče majku, povlače se u sebe ili se agresivno ponašaju“, rekla je Tiosavljevićeva.
Ona je istakla da su istraživanja pokazala da su obično deca nasilnika kad odrastu i sami nasilnici, jer je to model ponašanja uz koji su odrasli.
Tokom tibine, koja je organizovana u zajedničkim prostorijama Tehničke škole “Izudin Šušević” i Škole za dizajn, učesnice su navele više primera nasilja iz njihovog neposrednog okruženja, kao i reagovanja u tim situacijama, a bile su u prilici da čuju i na koje načine bi trebale pravilno da postupe.
One su kao jedan od problema navele nepostojanje Sigurne kuće u Novom Pazaru, koja bi bar delimično mogla da reši probleme nekih žena koje trpe nasilje. Realizaciju projekta “I ja se pitam“ finansijski je podržala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
