Amra Mašović, koja je završila master studije na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, dobitnica je treće nagrade „Ljubomir Stojanović“ koju dodjeljuje Matica srpska za najbolje master radove iz oblasti jezika. Priznanje je dobila za rad „Leksika tradicionalne kulture i običaja na Pešteru“, kojim je istražila jezičko nasljeđe i tradicionalnu kulturu ovog kraja.
Prema zapisniku žirija, odluka o dodjeli nagrada donijeta je jednoglasno. Prvu nagradu dobila je Nevena Milosavljević, dok su dvije druge nagrade pripale Sandri Stevanović i Jovani Tomašević. Treća nagrada pripala je upravo Amri Mašović.
Nagrada „Ljubomir Stojanović“ ustanovljena je 2021. godine sa ciljem podsticanja mladih istraživača na naučni rad i očuvanje jezičke i kulturne baštine. Za Mašović, međutim, ovo priznanje predstavlja mnogo više od nagrade za jedan akademski rad.
„Posebno sam ponosna što sam kao studentkinja književnosti osvojila priznanje iz oblasti jezika, u izuzetno jakoj konkurenciji mladih lingvista i pred žirijem koji su činili istaknuti profesori i naučnici (prof. dr Isidora Bjelaković, prof. dr Rajna Dragićević, prof. dr Aleksandar Milanović, prof. dr Vanja Stanišić, prof. dr Nataša Kiš, prof. dr Jasmina Dražić). Za mene je to potvrda da su trud, posvećenost i dobra istraživačka tema prepoznati i vrednovani“, navodi Mašović.
Posebnu težinu priznanje ima i zbog toga što je njen rad proistekao iz istraživanja Pešteri – prostora čije se jezičko i običajno nasljeđe generacijama čuvalo prvenstveno usmenim putem.
„Ovu nagradu doživljavam kao dokaz da i naši krajevi, koji su često daleko od velikih centara, imaju šta da ponude nauci i kulturi. Ponosna sam što sam imala priliku da kroz svoj rad predstavim Pešter i Novi Pazar tamo gde se vrednuju znanje, istraživanje i posvećenost. Odrastajući na Pešteru, slušala sam reči, priče i običaje koje su nam ostavili naši stari, često nesvesna koliko bogatstvo nose u sebi. Danas mi je posebno dirljivo što je deo tog nasleđa, sačuvan u sećanju i govoru običnih ljudi, dobio svoje mesto u nauci. Zato ovu nagradu doživljavam kao dug koji vraćam generacijama koje su čuvale naš jezik, tradiciju i identitet onda kada ih niko nije beležio. Posebno mi je drago što je kroz ovaj rad deo bošnjačke kulturne baštine predstavljen u naučnom svetlu, jer zaslužuje da bude istražen, dokumentovan i vrednovan kao neodvojivi deo ukupnog kulturnog nasleđa Srbije“, kaže ona.
Mašović ističe da priznanje vidi i kao potvrdu kvaliteta rada koji nastaje na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru. Kako navodi, koliko joj je poznato, ovo je prvi put da je nagrada „Ljubomir Stojanović“ pripala studentu DUNP-a, a dodatno je značajno što je nagrađeni rad posvećen Pešteri.
„Ovo priznanje ne doživljavam samo kao lični uspeh. Ono je potvrda da i sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru mogu nastati istraživanja koja odgovaraju najvišim naučnim standardima. Ponosna sam što je, koliko mi je poznato, prvi put Nagrada Ljubomir Stojanović pripala studentu Državnog univerziteta u Novom Pazaru upravo zahvaljujući temi o Pešteru, ali i podršci, poverenju i stručnom vođstvu mog mentora prof. dr Dragane Novakov, bez kojih ovaj uspeh ne bi bio moguć. Nadam se da će ovo priznanje doprineti afirmaciji Državnog univerziteta u Novom Pazaru i ohrabriti studente da veruju u svoj rad, bez obzira na to odakle dolaze“, navodi Masović.
Za mladu istraživačicu, najveći značaj nagrade ipak je u tome što je tema njenog rada otvorila prostor da se kulturno nasljeđe Pešteri posmatra kao vrijedan predmet naučnog istraživanja.
„Najveća vrednost ove nagrade za mene nije samo lično priznanje, već činjenica da je priča o Pešteru stigla do Matice srpske. Posebno mi je drago što su reči, običaji i iskustva koja su generacijama prenošena među ljudima mog kraja postali predmet naučnog interesovanja i vrednovanja. Verujem da je to dokaz da ono što su generacije naših predaka brižljivo čuvale od zaborava ima trajnu vrednost i mesto među najznačajnijim naučnim istraživanjima. Ako je priča o Pešteru iz jednog master rada stigla do Matice srpske, onda sam sigurna da nasleđe našeg kraja tek ima šta da kaže nauci i budućim generacijama“, kaže Mašović.
Nagrada će joj biti uručena 2. novembra u 12 časova u Svečanoj sali Matice srpske. Za Amru, koja je svojim istraživanjem povezala akademski rad sa prostorom iz kojeg potiče, to će biti priznanje ne samo za završeni master rad, već i za jedno od onih istraživanja koja lokalno iskustvo i nasljeđe uvode u širi naučni prostor.
