Ono što ostane u učeniku nije gramatika, već trag i primer kako znanje postaje način postojanja. I možda nećemo svi nastaviti istim putem, niti istom profesijom, ali ako makar deo onoga što istinski izgrađuje čoveka: ljudskost, toplina i autentičnost ostanu u nama, to je već veliko.
Zato razgovor sa profesoricom Tutić nije samo priča o francuskom jeziku, već o pozivu, strasti i lepoti učenja koje traje čitav život.
Francuski jezik je više od gramatike, to je kultura, stil, muzika govora. Kako ste se Vi zaljubili u francuski, i kada ste prvi put osetili da će to biti Vaš životni put?
Francuski jezik sam počela da učim u 4. razredu osnovne škole. Tada sam imala jednom nedeljno 1 čas fakultativno, zatim od 5. sam ga imala kao obavezni predmet i već tada sam znala da će to biti nešto što će i te kako će obeležiti moj životni put. Mislim da je tome dosta doprinela i moja nastavnica francuskog jezika, koja nam je s neopisivom ljubavlju prenosila znanje i motivisala nas da ga učimo. Usvajala sam ga s lakoćom, tokom studija pročitala mnogo književnih dela na francuskom. Iako sam studirala u vreme krize, devedesetih godina, kada nije moglo da se putuje mnogo, to nije umanjilo moju ljubav prema frnacuskom jeziku. Veliku podršku svih ovih godina imam najpre, od roditelja, supruga i dece, koji su moj nepresušni izvor ljubavi, podrške i motivacije.
Pored toga što sam profesor francuskog jezika, bavim se i prevodilaštvom i sudski sam tumač za francuski jezik, što je još više uvećalo moju ljubav prema francuskom jeziku, jer predstavlja jedno veliko iskustvo i stalno usavršavanje. Baveći se prevodilaštvom, upoznala sam mnogo ljudi koji žive van granica naše zemlje, stekla čak i prijatelje među njima.
Šta je, po Vašem mišljenju, najlepše a šta najzahtevnije u predavanju stranog jezika deci i mladima?
Najlepše mi je to što imam priliku da gledam kako deca i mladi otkrivaju jezik na svoj način. Postoji nešto posebno u onom trenutku kada shvate da razumeju reč ili rečenicu koju ranije nisu znali, taj iskreni osmeh, iznenađenje i ponos mnogo znače. Volim i to što svaki čas donosi neku novu energiju, kreativnost i nepredvidivost; oni umeju da me podsete zašto volim ovaj posao.
Najzahtevnije mi je pronaći pravu meru između strpljenja, motivacije i prilagođavanja svakom detetu ili grupi. Svako uči drugačije, svojim ritmom i svojim malim borbama, pa je ponekad izazov održati fokus i entuzijazam, a istovremeno ostati dosledan u učenju. Ipak, upravo ti izazovi često vode do najvećih pomaka i najlepših trenutaka
Da li postoji jedan trenutak iz učionice koji pamtite kao „evo zbog ovoga vredi biti profesor“?
Ne bih izdvojila jedan trenutak iz učionice već nešto što doživljavam često, a sigurno je rezultat dugogodišnjeg rada i zalaganja u školi i moje velike ljubavi prema svom poslu, a to je poštovanje od strane mojih učenika, posebno bivših, koje sretnem na ulici ili u nekoj drugoj prilici, koji mi često kažu: „Nastavnice, bili ste u pravu za sve što ste nam govorili, iako smo možda u nekom trenutku bili ljuti kad ste nas kritikovali“. Neki od njih mi već godinama čestitaju svaki praznik. Oni koji žive u inostranstvu mi se takođe javljaju i budu zahvalni za dobre osnove učenja jezika koje su dobili u osnovnoj školi. To je ipak nešto što se pamti celog života. Koliko god mi oblikujemo decu, oblikuju i ona nas.
Kako gledate na generacije koje odrastaju uz tehnologiju: da li im je lakše ili teže da nauče jedan osećajan, melodičan jezik poput francuskog?
Generacije koje odrastaju uz tehnologiju imaju mnogo resursa na dohvat ruke, pa im učenje jezika može biti zabavnije i pristupačnije. Ipak, francuski jezik je melodičan i osećajan, i zaista ga je važno slušati i govoriti sa pažnjom. Uz prave vežbe i motivaciju, tehnologija može biti sjajan saveznik u učenju.
Francuska kultura nosi snažan identitet, od književnosti do filma. Koje francuske autore, filmove ili pesme najpre preporučujete svojim učenicima?
Što se tiče književnosti, tu je nezaobilazni „Mali princ“ koji govori o prijateljstvu, ljubavi, usamljenosti i smislu života. Kad se radi o muzici, tu obično preporučim pesme i pevače koji su moderniji, bliži deci, zanimljiviji, kao što su Zaz, Indila, Šantal Goja, u zavisnosti od uzrasta dece. Od filmova, to je „Asteriks i Obeliks“, prepun humora.
26. septembra obeležavamo Evropski dan jezika prigodnim programom i tada pored ostalih i moji učenici daju svoj doprinos, tako što recituju, pevaju, glume na francuskom jeziku. Na taj način, deca kroz priču, muziku i film prirodno upoznaju jezik i kulturu, a učenje postaje zabavno i motivišuće.
Profesor nije samo prenosilac znanja, često postaje osoba koja menja mladog čoveka. Šta ste Vi naučili od svojih učenika?
Od svojih učenika sam naučila koliko radoznalost, iskrenost i spontanost mogu obogatiti učenje. Deca i mladi često imaju drugačiji pogled na svet, i njihova kreativnost i entuzijazam me podsećaju da je učenje proces koji teče obostrano – ja ih učim jezik, a oni me podsećaju da budem strpljiva, fleksibilna i da uvek tražim nove načine da čas učinim zanimljivim. Svaki razgovor, osmeh ili „aha“ trenutak od njih mi daje novu energiju i motivaciju.
I na kraju, šta je ono što, po Vašem mišljenju, čini Novi Pazar posebnim? Kako ovaj grad utiče na ljude koji u njemu rastu i rade?
Nisam rođena u Novom Pazaru, ali moji koreni su ovde i živim tu već 27 godina. Volim ga, jer ima dušu kao retko koji grad. Novi Pazar je poseban zbog svoje bogate istorije, raznovrsne kulture i živopisne zajednice. Ovaj grad ima jedinstvenu energiju, spaja tradiciju i savremenost, a ljudi koji odrastaju ovde uče da budu radoznali, prilagodljivi i puni poštovanja prema različitostima. Za one koji u njemu rade, grad pruža osećaj zajedništva i bliskosti, ali i inspiraciju da doprinesu svojoj zajednici. Mislim da Novi Pazar oblikuje ljude koji znaju da cene svoje korene, a istovremeno otvoreno gledaju na svet.
Razgovor sa prof. Almirom Tutić za mene je bio povratak u učionicu, ali ovoga puta s druge strane kao neko ko sada razume koliko je važno ono što profesor nosi u sebi.
Shvatila sam da je prava profesura mnogo više od prenosa znanja: to je umetnost oblikovanja duha i vere da svako dete u sebi nosi potencijal koji čeka da bude primećen.
Kroz njen glas i vedar pogled oseća se ono što svaki učenik ponese, da učenje jezika znači učiti svet, ali i sebe.
I zaista, kao što je rekla: „Pazite šta želite, možda vam se i ostvari.” Jer ponekad se želje, trud i ljubav prema onome što radimo zaista ostvare u jednom pozivu koji menja ljude.
Marija Veselinović rođena je u Novom Pazaru. Farmaceutski tehničar po struci, urednica portala Tamni Vilajet. Saradjuje sa više medija i časopisa (Blagodarje, MediaSfera, Kinonija). Piše o teologiji, psihologiji, filozofiji i književnosti.
TAKT je i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i TikToku. Imate prijedlog teme ili želite podijeliti svoju priču? Javite nam se na redakcija@taktinfo.rs
