Za početak, ko su Goranci? Odakle su i kako su se doselili u Novi Pazar?
Goranci su narod sa prostora Gore, planinskog kraja koji se nalazi na tromeđi Srbije, Severne Makedonije i Albanije. O njima se govori već deset vekova. To je oblast vezana za tri planine – Šar planinu, Korab i Koritnik.
Kroz istoriju, Goranci su bili poznati kao vredni ljudi, često povezivani sa poslastičarstvom i zanatima poput pravljenja bureka i drugih specijaliteta. Danas ih u svetu ima između 70.000 i 80.000, dok ih je u Srbiji oko 8.000. Ja sam lično, posle životnih prilika na Balkanu, izabrao Novi Pazar za svoj dom i mesto gde živim sa porodicom. Novi Pazar nas je lepo prihvatio i pružio prostor za novi život.
Goranci su poznati po bogatoj tradiciji i kulturi – šta biste Vi izdvojili kao najlepše vrednosti?
Najlepše u našoj tradiciji su običaji, gostoprimstvo i zajedništvo. Posebno bih izdvojio goransku svadbu, koja je prava riznica tradicije – od svatovskog ručka za celo selo, do posebnih rituala kao što je odlazak mlade na česmu. Ti običaji nose duh zajednice i prenose se s generacije na generaciju. Negujemo i praznike, poput proslave Đurđevdana – Đuren, koji traje od 4. do 9. maja i obeležava dolazak proleća.
Šta smatrate najlepšim u goranskoj tradiciji – ono što biste voleli da svi znaju i osete? Šta Vam je majka utkala iz tradicije svog naroda?
Najlepša uspomena iz detinjstva su goranske svadbe, gde celo selo učestvuje. Od svoje majke pamtim običaje poštovanja starijih i važnost porodičnog jedinstva. To su vrednosti koje prenosim i svojoj deci – jer verujem da se budućnost gradi samo na čvrstim temeljima prošlosti.
Na koji način jezik i običaji Goranaca obogaćuju multikulturalni život u Srbiji? Da li u Vašoj kući govorite goranski jezik?
Naš jezik je dragocen deo kulturnog mozaika Srbije. U mojoj kući govorimo goranski, učim svoju decu da ga neguju i da se ponose njime. Jezik se prenosio usmeno i to je jedno nepisano pravilo među Gorcima. Iako ga ponekad menjaju uticaji iz inostranstva, njegov osnovni oblik je sačuvan. To je mešavina srpskog i makedonskog, ali sa sopstvenim posebnostima. Najvažnije je da ga čuvamo i dalje.
Kako se osećate kao deo jedne nacionalne manjine u Srbiji?
Iskreno, osećam se slobodno i prihvaćeno. Nikada nisam doživeo nešto ozbiljno negativno. Naravno, dešava se da postoje nepravednosti, ali u celini imam prostor da živim svoj život, radim svoj posao i slobodno kažem ko sam. Srbija jeste i naša domovina.
Kakva je Vaša vizija budućnosti goranske zajednice u Srbiji i regionu?
Moja vizija je da Goranci ne ostanu upamćeni samo po tome što prave burek ili poslastice. Želim da pokažemo da imamo mnogo intelektualaca, stručnjaka i ljudi koji mogu doprineti društvu. Naš plan je da napravimo bazu podataka svih Goranaca u svetu i monografiju koja će dokumentovati pravo poreklo, istorijat i doprinos našeg naroda. Ako to uspemo, verujem da će Goranci biti snažnija i prepoznatljivija zajednica – sačuvana u tradiciji, a prisutna u modernom društvu.
Koliko je Novi Pazar važan za život i identitet Gorana?
Novi Pazar je za nas izuzetno važan. Više od 20 godina ovde živim i mogu reći da sam se osećao prihvaćeno od prvog dana. Ovaj grad je otvorenog srca, mlad, dinamičan i multikulturalan. Njegov položaj – između Beograda i Skoplja, a blizu i Gore – čini ga prirodnim centrom goranske zajednice u Srbiji. Danas u Novom Pazaru živi preko 600 Goranaca i svi doprinosimo njegovom razvoju.
Šta za Gorance znači Nacionalni savet?
Nacionalni savet je ključna institucija za očuvanje našeg identiteta. Njegova uloga je da pokaže svetu da Goranci postoje, da imaju svoje obeležje i da su autohtoni narod Balkana. Formiranje Saveta 2022. godine bio je istorijski trenutak – pečat da postojimo i da naš glas ima institucionalnu težinu. Za kratko vreme uspeli smo da postignemo mnogo: osnovali smo Zavod za kulturu Goranaca, društveni portal, registrovali goranski jezik i pokrenuli procese njegove standardizacije.
Kako Nacionalni savet pomaže mladima?
Naš cilj je da mladi ostanu vezani za svoje poreklo i tradiciju, a istovremeno da se uključe u savremene tokove života. Organizujemo proslave, kulturne događaje, edukativne radionice i digitalne projekte. Osnovali smo i Dan Goranaca, okupljanja u Beogradu i Novom Pazaru, a uključujemo mlade i u savremene sektore, poput IT-ja. Time ih motivišemo da ponosno kažu da su Goranci i da istovremeno imaju budućnost u modernom društvu.
Saradnja među nacionalnim savetima je važna. Imate li iskustvo koje Vas je obradovalo?
Da. Kao što živim u Novom Pazaru, prirodno sarađujem sa drugim nacionalnim savetima. Posebno bih izdvojio odličnu saradnju sa Bošnjačkim nacionalnim većem i predstavnicima Aškalija. Zajedno učimo, razmenjujemo iskustva i pomažemo jedni drugima da savladamo izazove. To prijateljstvo i solidarnost meni lično mnogo znači.
Za kraj, šta biste poručili mladima koji treba da nastave duh, tradiciju i jezik Goranaca?
Nema budućnosti bez prošlosti. Ako ne poštujemo ono što su nam preci ostavili, neće vredeti ni ono što danas gradimo. Moja poruka mladima jeste: ne dozvolite da se ugasimo kao narod. Čuvajte jezik, običaje i identitet, jer ako to izgubimo, izgubićemo i sebe. To je cilj i smisao za koji se borimo.
Razgovor sa dr Amirom Kajkušom pokazuje da Goranci, iako malobrojni, nose snažan duh zajedništva i bogatu tradiciju. Njihova borba da sačuvaju jezik, običaje i identitet, ali i da istovremeno budu aktivan deo savremenog društva, svedoči o tome da svaki narod, bez obzira na veličinu, može dati dragocen doprinos zajedničkom životu i multikulturalnom bogatstvu Srbije.
