Kako je nastala ideja za pokretanje Instagram stranice „Poreklo reči“?
Ideja se razvijala godinama tokom mog rada učionici. Kao profesor jezika, uvek sam tražio način da učenici nove reči ili gramatičke strukture povežu sa onim što već znaju. Kad sam video da taj pristup funkcioniše, javila se ideja da to radim i u širem kontekstu. Kako profesionalno, tako i lično, zanima me kako reči nastaju, kako se menjaju i zašto danas znače ono što znače u različitim evropskim jezicima. Tako je nastala stranica, kao prostor gde kroz razvoj reči pokazujem njeno današnje značenje i pravu upotrebu.
Recite nam nešto o sebi, ko stoji iza stranice „Poreklo reči”?
Završio sam Filološki fakultet, odsek za germanistiku i masterirao iz metodike nastave stranih jezika. Dugo godina sam radio kao profesor nemačkog jezika, a u tom periodu sam napisao i udžbenik za početni nivo. Pedagoško iskustvo, ili preciznije rečeno, razumevanja potreba učenika i osmišljavanja materijala do odabira metoda koje odgovaraju različitim stilovima učenja, prirodno me je odvelo ka novoj oblasti – dizajniranju i izradi digitalnih obuka, čime se danas bavim u jednoj međunarodnoj organizaciji.
Kako birate koje riječi ili izraze ćete obraditi?
Inspiraciju nalazim uglavnom iz svakodnevnog okruženja. Prilikom čitanja ili u razgovoru sa prijateljima nailazim na reči ili izraze za koje pomislim da bi njihova priča mogla biti zanimljiva i drugima. Onda istražujem poreklo, pa ako se pokaže da je razvoj značenja zaista neočekivan, istražujem dalje, trudeći se da sadržaj upakujem u format razumljiv široj publici.
Koliko vremena vam je potrebno za istraživanje, a zatim za pripremanje kompletne objave na Instagramu? Da li je to izazovno?
Veoma. Proces se obično protegne na nekoliko dana. Najpre iščitam različite etimološke izvore, zatim to oblikujem u format koji je lako razumljiv, pa se vraćam i doterujem detalje pre objave. Nastojanje da sadržaj bude i tačan i pristupačan oduzima više vremena nego što bi se očekivalo. Pored toga, trudim se da svaka objava podstakne publiku na međusobnu razmenu, što je dodatni sloj koji treba osmisliti.
Koje izvore najčešće koristite i koliko je izazovno pronaći pouzdane izvore za porijeklo pojedinih riječi?
Primarni izvori su etimološki rečnici, ali kako oni sami po sebi nisu razumljivi laičkoj publici, iz njih treba izvući prave informacije i prevesti ih na pristupačan jezik. Koristim i akademske radove dostupne na internetu, kao i radove iz oblasti etnologije, lingvistike, kulturne istorije i antropologije. Izazov nije uvek pronaći izvor, nego proceniti njegovu pouzdanost i uskladiti različite izvore koji ponekad nude protivrečne podatke o poreklu i razvoju iste reči.
Da li i sami zbog svoje stranice i želje da ponudite novi sadržaj, natjerate sebe da naučite nešto novo, čak i kada vam nije do toga?
Da. Sam proces istraživanja me zapravo opušta i često iznenadi jer naiđem na nešto što nisam očekivao i to postane pokretač za dalje. Kada dođe do zasićenja, napravim pauzu ili objavim nešto što sam već istražio i što ne zahteva dodatno vreme. Ali prava lepota istraživanja je u tome što se teme prirodno granaju. Reči su toliko međusobno povezane u indoevropskoj jezičkoj porodici da te jedna tema gotovo uvek odvede do pregršt novih.
Da li postoji neka riječ ili izraz koji vas je najviše iznenadio tokom istraživanja?
Najviše me iznenađuju dve kategorije. U prvu spadaju reči koje su promenile značenje u odnosu na izvorno. Na primer, glagol hraniti danas vezujemo samo za hranu, ali je izvorno značio čuvati. Ta stara veza i dalje živi u jeziku – novac se pohranjuje, a važne ličnosti prate telohranitelji.
Druga kategorija obuhvata domaće reči koje su potisnute tuđicama, iako su imale domaći ekvivalent. Takva je reč mast, koja je zamenjena pozajmljenicama boja (iz turskog) i farba (iz nemačkog). Isto tako, blagovaonica je ustupila mesto grčkoj trpezariji, poduška i blazina turskom jastuku, a tiho i liho rečima latinskog porekla parno i neparno.
Zanimljive su takođe i reči koje nestanu iz upotrebe, ali opstanu u izvedenicama koje svakodnevno koristimo. Tako već pomenuta reč mast više ne postoji samostalno, ali životari i dalje u reči mastilo. Istu sudbinu doživela je i reč vin u značenju kriv, koja je, pak, iznedrila reči koje i danas koristimo: nevin, vinovnik, povinovati se, izviniti se.
Koliko se naš jezik mijenja danas i kako društvene mreže utiču na to?
Jezik se uvek menjao i to je prirodno. To je jedna od glavnih tema koje obrađujem. Ali ono što se danas dešava na društvenim mrežama nije samo promena, nego često i osiromašenje. Umesto da se razvija, jezik se uprošćuje do mere gde više ne prenosi (s)misao, već utemeljuje društvene razlike i poziciju govornika u odnosu na grupu, situaciju i emociju (i to često kroz emotikone umesto reči). Uz to, primetna je i nestrpljivost prema jeziku kao alatu za razumevanje. Neslaganje se sve ređe razrešava argumentom, a sve češće logičkim greškama, psovkom ili vređanjem što govori manje o jeziku, a više o nespretnosti u komunikaciji.To su teme koje povremeno obrađujem i na stranici, pokušavajući da kroz kulturne i sociološke teorije osvetlim te pojave i pozovam pratioce da podele svoje viđenje.
Koji je vaš cilj u održavanju ove stranice? Da li smatrate da je važno da se vaš sadržaj plasira na društvene mreže i zbog čega?
Moj utisak je da se danas sve više govori, a sve manje komunicira. Reči se koriste da zvuče važno, a ne da nešto prenesu, važno je da se ispriča svoje ili bude u pravu, a ne da se razume pozicija drugog. Moja stranica Poreklo reči je pokušaj da se to osvesti. Kroz poreklo reči i motive iza nastanka nekog izraza i izreke pokušavam da pokažem da jezik nije nastajao izolovano, već da su reči putovale kroz jezike i kulture i razvijale se prema životu i iskustvu onih koji su ih koristili. Tome zapravo i treba da služi učenje stranih jezika – da razumemo način na koji drugi narodi vide svet koji je različit od našeg. Ako to shvatanje prenesemo na način na koji razgovaramo, dolazimo do nečeg važnog – sagovornik koji misli drugačije jednostavno dolazi iz drugačijeg iskustva. Razumeti poreklo i razvoj neke reči, u tom smislu, nije samo jezička vežba, nego i vežba empatije. Zato mi je stalo da ovakav sadržaj dopre do što šire publike i da se gleda i tumači kroz različite perspektive.
Ko su vaši pratioci i vaša publika? Da li vam se javljaju ljudi sa prijedlozima ili ličnim pričama vezanim za riječi i izraze? Koliko vam, ustvari, pratioci pomažu da dobijete ideju za sadržaj?
Publika je mešovita, od onih koji vole jezičke zanimljivosti, do onih koji jednostavno naiđu na objavu i prepoznaju nešto njima blisko iz svakodnevnog govora. Pratioci se javljaju sa predlozima i primerima iz sopstvenog dijalekta ili porodičnog govora. To je dragoceno i u tom smislu komentari koje dobijam nisu samo povratna informacija, nego i značajan doprinos u kreiranju sadržaja.
Da li smatrate da ovakav sadržaj može doprineti očuvanju jezika?
Sama pojava ove i sličnih stranica na društvenim mrežama govori da postoji potreba ljudi da doprinesu tome da se jezik koristi pravilnije i smisljenije. Učenje ne staje sa formalnim obrazovanjem i mnogi to intuitvno osećaju. Menjati obrazovnu politiku ili medijsku kulturu je proces koji prevazilazi domete pojedinca, ali to ne znači da je bilo kakav doprinos zanemarljiv. Ako jedna objava promeni način na koji bar nekolicina ljudi komunicira u svakodnevici, to je već konkretna promena, i to je, meni barem, dovoljno.
Koji su vaši dalji planovi sa ovom stranicom? Da li razmišljate o širenju sadržaja na neki drugi format, možda knjigu?
Želeo bih da stranica dopre do što šire i raznovrsnije publike, ali i da preraste u zajednicu gde bih češće i direktnije komunicirao sa pratiocima i zajedno sa njima dolazio do novih ideja i tema. Time bi se i sadržaj učinio relevantnijim, jer bi bio direktan odgovor na ono što publiku zaista zanima. Što se knjige tiče, četiri godine rada na pričama o jeziku zaslužuju i trajniji format. Voleo bih da se to desi, ali za sada je to još uvek u domenu želje, jer je put do izdavača izuzetno neizvestan.
Koju poruku biste poslali ljudima koji žele da pokrenu edukativne profile na društvenim mrežama?
Budite autentični i pišite o onome što zaista poznajete. Osluškujte okruženje. Problemi i pitanja sa kojima se ljudi svakodnevno suočavaju najbolji su putokaz za sadržaj. I na kraju, govorite jezikom koji ne objašnjava previše, već poziva na promenu, jer edukativni sadržaj koji ne menja ništa u ponašanju ili razmišljanju ljudi ostaje samo informacija, a ne iskustvo.
