Instagram stranica „Just_srpski“ jedna je od prepoznatljivih adresa za sve koji vole jezik i književnost. U razgovoru za naš medij, autorka ovog profila – nastavnica jezika i književnosti – Anđelka Petrović, govori o savremenoj nastavi, izazovima u učionici, odnosu mladih prema čitanju i mjestu društvenih mreža u obrazovanju.
Kako je nastala ideja za pokretanje Instagram stranice „Just_srpski“?
U vreme kada su škole bile zatvorene, zbog virusa korona, 4 meseca sam predavala srpski jezik i književnost celoj Srbiji. Moji časovi, kao i časovi drugih nastavnika, emitovani su na RTS. U gotovo nadrealnoj situaciji, kakvu nijedan nastavnik nije zamišljao ni u najluđim snovima, odlično sam se snašla. Taj angažman me podstakao da, najpre, otvorim svoj Jutjub kanal i nastavim sa snimanjem besplatnih lekcija, a potom sam napravila i Instagram profil just_srpski koji, u trenutku dok odgovaram na vaše pitanje, ima preko 38 000 pratilaca.
Kada ste prvi put shvatili da Vaš rad na društvenim mrežama ima širi uticaj?
Činjenica da se na mom profilu okupljaju vaspitači, učitelji, nastavnici, univerzitetski profesori, roditelji, đaci ili ljudi koji cene obrazovanje i književnost uverila me i uverava me da Instagram profil just_srpski, odnosno, vrednosni sistem koji zastupam i promovišem na tom profilu nailazi na ljude koji to poštuju i vrednuju. Nije ih malo.
Često govorite o savremenoj nastavi – šta to konkretno znači u praksi?
Savremena nastava je onaj oblik nastave koji uvažava društveno-istorijski trenutak u kom postoji; oblik nastave koji na umu ima pravac kojim se ovaj svet kreće; koji je je svestan veštačke inteligencije i njenog uticaja na obrazovnu praksu. Drugim rečima, savremena nastava je ona koja ne strahuje i ne okreće glavu od stvarnosti već pokušava da je razume, kritički razloži, uzme ono što je kvalitetno i odbaci ono što ne doprinosi zdravom mentalnom i emotivnom razvoju deteta.
Gdje vidite najveće probleme u današnjem sistemu nastave jezika i književnosti?
Citiraću jednog sjajnog čoveka koji se, sa puno humora i autoironije predstavlja kao neuspeli reformator hrvatskog obrazovanja, Borisa Jokića – ostavimo pesimizam za neka bolja vremena.
Vi ste, između ostalog, i neko ko se posebno bavi temom motivisanja učenika za čitanje. Pa, može li se dati kratak i suštinski odgovor – kako motivisati učenike da čitaju u vremenu društvenih mreža i kratkih formata?
Kada bih znala kratak, a suštinski odgovor na pitanje od milion dolara: kako motivisati učenike da čitaju, imala bih milion dolara i otvorila bih npr. svoju školu. Budući da sam i sama u konstantnom traganju i preispitivanju, ne mogu da ponudim ni kratak ni suštinski odgovor. Ono što, međutim, mogu da predložim jeste da na jesen 2026. potražite moju novu knjigu u izdanju Službenog glasnika koja će doneti obiman odgovor na ovo suštinsko pitanje. Ni taj odgovor, moram napomenuti, neće biti aksiomatski konkretan, suštinski ni konačan. I u tome je sva lepota posla kojim se bavim.
Koliko su društvene mreže promijenile način na koji učimo i podučavamo, može li se instagram smatrati ozbiljnim edukativnim alatom i koliko smatrate da na ovaj način bolje dopirete do kolega, ali i učenika?
Ne smatram društvene mreže ozbiljnim edukativnim alatom niti ih koristim kao sredstvo za rad u učionici sa đacima. Društvene mreže možda mogu da privuku pažnju, istaknu važnost neke teme, alarmiraju javnost da promisli i počne da istražuje i čita, ali, imajući u vidu njihovu sažetost i vremensku ograničenost (u smislu trajanja storija ili rila), neozbiljnim smatram bilo koga ko se (kao) obrazuje na društvenoj mreži.
Šta mislite o vještačkoj inteligenciji i njenoj upotrebi i kod učenika, ali i kod nastavnika?
Jedan sam od četiri AI nacionalna navigatora. Moja uloga je da budem mentor i saputnik nastavnicima na putu upoznavanja sa veštačkom inteligencijom. Ne spadam u red oduševljenih niti sam među onima koji zabijaju glavu u pesak poput noja i čekaju da AI prođe. AI neće proći. Biće bolja, sofisticiranije, spretnija i otuda je naš zadatak da je upoznamo u onoj meri u kojoj mi koristimo nju, a ne ona nas.
U javnosti često možemo čuti tvrdnju kako djeca i mladi danas više ne čitaju. Da li je to tačno?
Nije. Deca čitaju, samo to nisu knjige koje bi odrasli voleli da deca čitaju. Te knjige se zovu lektire. Prirodan je, zdrav i donekle opravdan otpor tinejdžera prema knjigama koje su im nametnute i koje je neko drugi birao za njih. Za mnoge od tih knjiga oni tek treba da porastu, iskustveno, mentalno i emotivno, da bi te knjige razgovarale sa njima. Do tada, deca biraju one knjige koje su u skladu sa njihovim interesovanjima, senzibilitetom i slobodnim vremenom.
Šta Vas uvjerava da radite pravu stvar?
Uveravaju me ljudi koji mi svakodnevno pišu, bilo na Instagramu, bilo kao odgovor na moj njuzlter. Dve reči koje čujem na nadeljnom nivou su motivacija i inspiracija. Ako je moj rad nadahnjuje i pokreće, verujem da radim pravu stvar.
Koliko su ovakvi edukativni profili važni za mlade danas?
Važni su, ali ne svi u podjednakoj meri. Ne sviđa mi se ton pojedinih eduktivnih profila iza kojih stoje ljudi koji seju netrpeljivosti, šire svađalačku energiju, kritikuju sve i svakoga onom čuvenom ja tako nikada ne bih radila/radio, (doslovno) kradu tuđi sadržaj ili okreću glavu i prave se mrtvi u trenucima kad profesija kojoj, bar formalno pripadaju, grca i pati. Čemu takav edukator, ako ga tako možemo zvati, uči?!
Sa druge strane, postoje fantastični profili koji se bave pravopisom, jezičkim nedoumicama, pripremom za tzv. malu maturu, profili koji su okrenuti razvijanju spisateljskih veština dece i odraslih, ozbiljni profili koji se bave književnošću na stručan i prijemčiv način. To su profili koji donose vrednost: u odabranom materijalu kao i u edukatorovom stavu prema obrazovanju, vaspitanju, ali i prema drugim edukatorima na mrežama.
Da li mislite da nastavnici treba više da koriste društvene mreže u svom radu?
Mislim da niko neće propasti kao nastavnik ako nema društvene mreže. To je stvar senzibiliteta i izbora. Pravi nastavnik je pravi i na livadi, sa parčetom krede i zelenom tablom. Moj odnos prema društvenim mrežama je takav da ih doživljavam kao alat da jednu oljaganu profesiju predstavim na drugačiji način.
Može li jedan Instagram profil zaista promijeniti odnos prema jeziku i čitanju?
Jedan Instagram profil ne može, ali osobe koje stoje iza tih profila – mogu potaknuti interesovanje za jezik i književnost.
U kakve se sve formate pretvorila stranica „Just_srpski“, da li se iz nje izrodila neka knjiga, radionica i slično?
U oktobru, u izdanju Službenog glasnika izšala je knjiga O jednorozima, magiji i kritičkom mišljenju: inspirativni vodič za pedagoško-metodičku praksu. Ta knjiga je ovenčana nagradom Obrazovanje za budućnost i proglašena je svojevrsnim izdavačkim fenomenom zbog broja prodatih primeraka u vrlo kratkom vremenskom roku. Knjigu sam napisala nadahnuta onim što svakodnevno radim i objavljujem na svom Instagram profilu. Mnogi je čitaoci opisuju kao obaveznu metodičku literaturu. Drago mi je da koristi.
Već 5 godina organizujem onlajn čitalačku radionicu koja se zove just_čitaonica. Kroz nju je prošlo preko 1000 ljudi koje vole čitanje i razgovor o dobrim knjigama. Niko od čitalaca koji dolaze na just_čitaonicu nije favorizovan (filološkim) obrazovanjem. Dolaze programeri, advokati, lekari, ljudi koji se bave marketingom, prevodioci, psihoteraputi… Just_čitaonica je toliko popularna da se mesta za nju rasprodaju za 2-3 dana. Ovog proleća bavimo se temom porodice u svim pojavnim oblicima, a od jesesni 2026. razgovaramo o temi dvojništva u književnosti. U januara 2027. biram novu temu (svaka tema obuhvata 5 romana) i otvaram novi krug prijava. Ukoliko vaše čitaoce zanimaju naslovi kojima smo se do sada bavili, ostavljam link ka mom sajtu: https://andjelkapetrovic.com/just-citaonica/.
Zahvaljujući Instagramu pokrenula sam mentorski program za nastavnice koji traje godinu dana. Trenutno program pohađa 14 nastavnica, a 22 su na listi čekanja za 2027. Mentorski program me posebno raduje, jer je to način da neposredno radim sa koleginicama koje, bez obzira na radno iskustvo, žele da ispoliraju svoje predavačke, komunikacijske i preduzetničke veštine ili da se osmele za neki hrabriji profesionalni iskorak.
Šta biste poručili mladim nastavnicima koji tek ulaze u učionicu?
U vremenima u kojima živimo, a koja nisu za laka za one koji posvećeno i čestito obavljaju nastavnički posao, poručila bih (mladim) kolegama da ne zaborave da su u učionici, pored znanja, dužni da unesu onaj set vrednosti koji nas čini donosiocima svetlosti i gromadama dostojanstva, istine, pravde, odgovornosti i doslednosti.
Kada biste mogli jednom rečenicom da opišete svoju misiju, kako bi ona glasila?
Kao što sam napisala na samom početku moje knjige O jednorozima, magiji i kritičkom mišljenju, nastavnička misija je da bar jedan dečji san učini mogućim. Neki moji (bivši) učenici tvrde da sam u tom naumu uspela.
Razgovor sa autorkom profila „Just_srpski“ podsjeća da, uprkos tehnologiji i novim alatima, suština učenja i dalje počiva na vrijednostima, odnosu prema znanju i ulozi nastavnika.
