Prema saopštenju Transparentnosti Srbija, indeks Srbije iznosi 33 boda, što je za dva poena manje nego prethodne godine i najniži rezultat od 2012. godine, kada je uvedena postojeća metodologija. Na skali od nula, koja označava izuzetno korumpirane države, do 100, koje važe za veoma čiste, Srbija je devet poena ispod globalnog proseka i čak 29 poena ispod proseka Evropske unije.
U poređenju sa zemljama Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije, Srbija je po prvi put iza Bosne i Hercegovine (34), dok su u Evropi lošije rangirane samo Belorusija (31), Turska (31) i Rusija (22). U globalnom poretku, Srbija je za 45 mesta lošije plasirana u odnosu na najbolju poziciju zabeleženu pre deset godina, što je najlošiji rezultat još od 2004. godine.
Istovremeno, kako prenosi Dojče vele, CPI pokazuje da i zemlje koje su se godinama smatrale nosiocima borbe protiv korupcije beleže kontinuirani pad. Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Kanada i Švedska već čitavu deceniju gube bodove na ovom indeksu, koji se objavljuje 31 godinu i obuhvata više od 180 zemalja i teritorija.
Indeks za 2025. godinu pokazuje i drastično smanjenje broja država sa više od 80 bodova, što se smatra pragom „čiste“ javne uprave – pre deset godina takvih zemalja bilo je 12, a sada svega pet. Na vrhu liste osmu godinu zaredom nalazi se Danska sa 89 bodova, ispred Finske (88) i Singapura (84), dok su na dnu Somalija i Južni Sudan sa po devet bodova.
Prema oceni TI, jedan od ključnih problema, naročito na Zapadnom Balkanu, jeste nedovoljno efikasno pravosuđe, čiji su sudije i tužioci često izloženi političkim pritiscima. Kao ilustraciju tog trenda u Srbiji, TI navodi događaje povezane sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, koje se, nakon istraga navodnih zloupotreba članova Vlade, suočava sa kampanjama blaćenja, opstrukcijama u policijskoj saradnji i zakonskim izmenama koje slabe njegovu sposobnost da istražuje visoku korupciju.
U regionalnom izveštaju se ukazuje i na netransparentno odlučivanje o velikim javnim i privatnim investicijama, a kao primer se navodi slučaj Generalštaba, gde je Vlada Srbije bez konkurentnih procedura potpisala tajni ugovor sa stranim investitorom i nezakonito ukinula zaštitu spomenika kulture radi izgradnje luksuznog hotela.
Na globalnom nivou, TI upozorava na nedostatak odlučnog političkog liderstva u borbi protiv korupcije. Predsednik Transparensi internešenela Fransoa Valerijan izjavio je za DW da mnoge vlade više ne smatraju borbu protiv korupcije prioritetom, verujući da su već učinile dovoljno, dok se u praksi standardi i nadzor postepeno urušavaju.
U tom kontekstu, Sjedinjene Američke Države su pale na svoj najniži rezultat ikada – 64 boda, što je deset manje nego 2016. godine, dok je Velika Britanija u poslednjih deset godina zabeležila najveći pad od 11 bodova i sada ima 70. Švedska je pala na 80, Kanada na 75, Novi Zeland na 81, dok je pad Nemačke skromniji – četiri boda u poslednjoj deceniji, uz blagi oporavak u odnosu na prošlu godinu.
