Zemlje u Evropi i Centralnoj Aziji prijavile su 33.998 slučajeva malih boginja u 2025. godini – što je pad od skoro 75 odsto u poređenju sa 127.412 slučajeva u 2024. godini, navodi se u saopštenju.
Ukupan trend smanjenja broja slučajeva odražava i mere reagovanja na epidemije i postepeno smanjenje broja ljudi podložnih infekciji malih boginja, u okolnostima širenja virusa kroz nedovoljno vakcinisane zajednice, navodi se u saopštenju i ukazuje na to da su “mnogi slučajevi mogli biti sprečeni većim obuhvatom rutinske vakcinacije na nivou zajednice i blagovremenijim reagovanjem na epidemije.”
“Iako je broj slučajeva smanjen, uslovi koji su doveli do ponovnog pojavljivanja ove smrtonosne bolesti poslednjih godina ostaju i moraju se rešiti. Dok se sva deca ne vakcinišu i dok se ne reši pitanje oklevanja podstaknutog širenjem dezinformacija, deca će ostati u riziku od smrti ili teške bolesti od malih boginja i drugih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom“, rekla je regionalna direktorka UNICEF-a za Evropu i Centralnu Aziju, Redžina De Dominićis preko saopštenja.
Broj slučajeva u 2025. godini i dalje premašuje cifre koje su prijavljene u većini godina nakon 2000. godine.
Neke zemlje su, tvrdi se, prijavile više slučajeva malih godina u 2025. nego u 2024. godini, a takvih slučajevi i dalje ima u tekućoj godini.
“Slučajevi malih boginja su prošle godine opali za skoro 75%, ali rizik od epidemija ostaje. Preko 200.000 ljudi u našem regionu obolelo je od malih boginja u poslednje tri godine. Ukoliko svaka zajednica ne dostigne 95 odsto pokrivenosti vakcinacijom, ne zatvori imunitetske praznine kod svih uzrasta, ne ojača nadzor nad bolestima i ne obezbedi blagovremeni odgovor na epidemije, ovaj veoma zarazni virus će nastaviti da se širi”, rekao je regionalni direktor SZO za Evropu dr Hans Anri P. Kluge.
Prema njegovim rečima, “u okruženju širenje lažnih vesti, ključno je i da se ljudi oslanjaju na proverene zdravstvene informacije iz pouzdanih izvora kao što su SZO, UNICEF i nacionalne zdravstvene agencije”.
Eliminacija malih boginja je neophodna za nacionalnu i regionalnu zdravstvenu bezbednost, ukazao je on.
Na osnovu izveštaja zemalja za 2024. godinu, Evropska regionalna verifikaciona komisija za eliminaciju malih boginja i rubeole zaključila je na sastanku u septembru 2025. godine da se broj zemalja sa kontinuiranim ili ponovo uspostavljenim endemskim prenošenjem malih boginja sa 12 u prethodnoj godini povećao na 19.
Kako se ocenjuje u saopštenju, ovo je najznačajniji korak nazad u borbi za eliminaciju malih boginja u regionu poslednjih godina.
Pripremljenost i reagovanje na epidemije, kao i potpuna eliminacija malih boginja ostaju prioriteti javnog zdravlja širom Evrope i Centralne Azije, saopšteno je.
Ističe se i da UNICEF i SZO rade zajedno sa vladama i partnerima, uključujući Gavi, Alijansu za vakcine i Evropsku uniju, kako bi sprečili odnosno reagovali na epidemije malih boginja. To se čini angažovanjem lokalnih zajednica, obukom zdravstvenih radnika, jačanjem programa imunizacije i sistema za praćenje bolesti, kao i pokretanjem kampanja vakcinisanja.
Male boginje su po ljude jedan od najzaraznijih virusa.
Na svaku osobu koja ima male boginje, do 18 drugih nevakcinisanih osoba biva zaraženo, i zato su male boginje oko 12 puta zaraznije od gripa.
Pored hospitalizacije i smrti, male boginje mogu izazvati dugoročne, teške zdravstvene komplikacije, mogu oštetiti imuni sistem “brišući” mu sećanje na to kako da se bori sa infekcijama, to stanje može potrajati mesecima, čak i godinama, što preživele izlaže rizicima od drugih bolesti i umiranja.
Dve doze vakcine pružaju do 97 odsto doživotne zaštite od malih boginja. Stopa vakcinacije od 95 odsto sa dve doze vakcine potrebna je godišnje u svakoj zajednici kako bi se sprečile epidemije malih boginja i postigao kolektivni imunitet.
Takav imunutet štiti odojčad suviše mladu za vakcinaciju protiv malih boginja ali i druge ljude kojima se vakcinacija ne preporučuje zbog njihovih medicinskih stanja, poput oslabljenog imuniteta.
