Udruženje Polekol podnelo je prijavu nadležnoj inspekciji protiv privrednog društva „Zlatna Reka Resources“ d.o.o., kao i krivičnu prijavu protiv NN odgovornog lica i pravnog lica, zbog osnova sumnje da su izvršili krivično delo nepreduzimanja mera za zaštitu životne sredine iz člana 261 Krivičnog zakonika.
Prijave su usledile nakon višemesečnog istraživanja i prikupljanja informacija o problemima sa zagađenjem na području Rogozne, ali i zbog velike zabrinutosti građana koji žive na ovom području i aktivista. Polekol navodi da su zapisnicima i nalozima geološke inspekcije konstatovane nepravilnosti i naloženo njihovo otklanjanje.
Međutim, prema saznanjima Polekola i inicijative „Ne damo Rogoznu“, problemi na terenu su daleko od otklonjenih. Lokalno stanovništvo već duže vreme upozorava na posledice istražnih radova po zemljište, vode, kao i zdravlje ljudi i životinja.
Polekol i inicijativa „Ne damo Rogoznu“ zahtevaju da nadležni organi hitno uzmu uzorke vode i zemljišta na lokacijama na kojima su konstatovani neobezbeđeni bazeni sa isplakama i otpadom, kako bi se utvrdilo da li je došlo do zagađenja osnovnih uslova životne sredine. Kako navode, posledice eventualnog zagađenja mogle bi ugroziti ne samo područje Rogozne, već potencijalno i naseljena mesta u okolini.
Od geološke inspekcije se, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, zahteva da preduzme sve mere radi utvrđivanja odgovornosti i sankcionisanja utvrđenih nezakonitosti.
Poseban zahtev upućen je Ministarstvu rudarstva i energetike da kompaniji ne produži dozvolu za primenjena geološka istraživanja, odnosno da dozvolu ukine ukoliko je produženje u međuvremenu odobreno, zbog evidentiranih nepravilnosti.
„Najvažnije, od Ministarstva rudarstva i energetike zahtevamo da se kompaniji ne produži dozvola za primenjena geološka istraživanja, odnosno da se dozvola ukine ukoliko je produženje u međuvremenu odobreno, zbog evidentiranih nepravilnosti, koje se evidentno nisu desile slučajno ili preko noći, već traju mesecima i ne ispravljaju se“, navodi se u saopštenju.
Iz Polekola upozoravaju da slučaj Rogozne nije usamljen. Kako navode, iskustva sa Homolja, Malke Golaje kod Zaječara i drugih područja pokazuju da šteta može nastati mnogo pre otvaranja rudnika, već tokom faze primenjenih geoloških istraživanja.
U saopštenju se navodi i da ljudi širom Srbije često za radove saznaju tek kada vide raskopane njive i otpad u blizini svojih kuća i izvorišta, ili kada osete zdravstvene posledice ekološke nebrige.
Na ovu temu Polekol je objavio novo istraživanje „Pre rudnika, posle štete – Ekspanzija primenjenih geoloških istraživanja i njihove posledice“, koje se bavi načinom na koji se u Srbiji planiraju i odobravaju geološka istraživanja, kontrolom njihovog rada i položajem meštana u procesima koji direktno utiču na njihov život.
Razgovor na ovu temu i promocija publikacije biće održani u subotu, 29. avgusta, od 20 časova, na otvorenom, u centru Novog Pazara. Građani i mediji imaće priliku da razgovaraju sa aktivistima i stručnjacima koji godinama upozoravaju na štetne posledice istražnih bušotina širom Srbije.
Na događaju će govoriti predstavnici inicijative „Ne damo Rogoznu“, Centra za zaštitu biosfere Balkan iz Zaječara i Polekola.
