Tribinu su organizovali Zbor građana Novi Pazar i Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), a razgovor je bio posvećen položaju akademske zajednice, studentskom pokretu, solidarnosti, kao i budućnosti DUNP-a i drugih državnih univerziteta u Srbiji.
Jedna od centralnih tema bila je pitanje šta nakon perioda studentske mobilizacije i pritisaka kojima su, prema ocjenama učesnika, bile izložene akademske institucije. Profesor Senad Ganić naglasio je da se pitanje DUNP-a ne može posmatrati izolovano od šireg društvenog i političkog konteksta.
Ganić je rekao da postoji grupa građana okupljena oko Zbora koja individualno pruža podršku profesorima i studentima, ali da je izostala institucionalna solidarnost.
„Nažalost, onog trenutka kada se shvatilo da studentski pokret ima neke političke elemente, a on ih nužno mora imati, izostala je podrška politike“, rekao je Ganić.
Prema njegovim riječima, budućnost DUNP-a trebalo bi da bude pitanje oko kojeg će se okupiti šira javnost u Sandžaku, bez obzira na političke razlike.
„Ja se nadam da će politička i javna društvena scena u Sandžaku shvatiti da DUNP nadilazi naše političke podjele i da on ne treba i ne smije da bude samo tema studenata, nego mora biti tema svih“, poručio je Ganić.
Na potrebu promišljanja o tome kakav univerzitet treba graditi nakon aktuelnih društvenih procesa ukazala je i profesorka Jelena Kleut. Ona je ocijenila da je potrebno sprovesti temeljnu obnovu visokog školstva u Srbiji, pri čemu je posebno izdvojila DUNP.
„Trebaće nam temeljna obnova visokog školstva u Srbiji, posebno ovde na DUNP-u, ali mislim i na drugim univerzitetima“, rekla je Kleut.
Kako je navela, jedan od problema jeste to što univerzitetske strukture u prethodnom periodu nisu dovoljno ojačane da bi mogle da budu otporne na različite vrste pritisaka.
„Nismo dovoljno u nekom prethodnom periodu uradili da osnažimo naše strukture da budu otpornije na različite pritiske koji mogu da dođu sa strane“, kazala je Kleut.
Ona je kao jedan od važnih koraka izdvojila promjene u studentskom organizovanju, ali i najavila šire procese koji bi, prema njenom mišljenju, trebalo da uslijede nakon 26. oktobra.
„Mislim da nas od 26. čekaju važni koraci, uključujući lustraciju na fakultetima i univerzitetima i onda zajedničko promišljanje kako da napravimo univerzitete koji su otporni na spoljni pritisak“, rekla je Kleut.
Sa druge strane, profesor Dalibor Petrović fokusirao se na stanje akademske kulture na DUNP-u i ono što je opisao kao procese dezintegracije.
Petrović je rekao da se umjesto stručnosti, slobode kritičkog mišljenja i mogućnosti da akademski radnici ukažu i na dobre i na loše strane sistema, na univerzitetu ne njeguje dovoljno takva kultura.
„Ono što mi vidimo jesu procesi dezintegracije, procesi koji zapravo namesto da stavljaju u prvi plan stručne ljude, ljudi koji imaju slobodu da izraze kritičko mišljenje, da ukažu na dobre ali i loše stvari, vidimo da to nije kultura koja se neguje na DUNP-u“, rekao je Petrović.
Kao suprotan obrazac, on je naveo poslušnost i lojalnost.
„Poslušništvo, lojalnost i neka vrsta, možemo reći, savijanja kičme su vrednosti koje se neguju. Te vrednosti ne smeju da se neguju na univerzitetu“, poručio je Petrović.
Prema njegovom viđenju, naredni period trebalo bi da donese povratak akademskim vrijednostima i principima na kojima univerzitet treba da počiva.
„Vidim u danima koji će slediti da će se DUNP vratiti izvornim korenima onoga što je akademsko obrazovanje“, rekao je Petrović.
Poruke sa tribine tako su se spojile u pitanje koje prevazilazi aktuelni trenutak: kako nakon studentske borbe izgraditi univerzitet koji će imati dovoljno snažne institucije da odoli političkim i drugim spoljnim pritiscima, prostor za slobodno i kritičko mišljenje i podršku šire zajednice. Za učesnike tribine, budućnost DUNP-a zato nije samo pitanje njegovih studenata i profesora, već pitanje cijelog društva i odnosa prema univerzitetu kao javnom dobru.
